Mediji
0

„Važno je šta čovek koji živi na teritroriji u dolini basena reke Jadar zna o tome koje su psoleice tog projekta. Šta čovek dobija ako se izemšta sa određenog staništa. Verujem da su konsulltacije na lokanom nivou postojale, ali to nije samo lokalna stvar, to je stvar za koju apsolutno treba da bude zainteesovana celokupna javnost. To se tiče naše životne sredine i utiče na ceo ekosistem“, smatra Golubović.

Mediji
0

Katarina Golubović ističe da je problematično to što se ne zna ko će biti istaknuti pravnici između kojih će se birati ko će biti članovi VSS. “Trebalo bi da ih nominuju organizovane pravničke strukture, da recimo ne može da bude izabran neko iz Ministarstva pravde, već iz ovih struktura”, navodi predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava. Ona je dodala da je ipak najbitniji tekst amandmana i da će, kada bude završen, on prvo biti predat Venecijanskoj komisiji.

Mediji
0

Skupština Srbije usvojila je predog za promenu Ustava koji je podnela Vlada čime je tek formalno počela procedura izmene. Poslednju reč daće građani na referendumu. Odluci Skupštine prethodio je niz javnih slušanja tokom kojih su organizacije civilnog društva dale su ocenu da smo tek na početku celog procesa, uz upozorenje da se Ustav ne može menjati za šest meseci.

Mediji
0

Stavovi struke, ali i EU su da je potrebno isključiti Narodnu skupštinu iz procesa izbora sudija i tužilaca, kaže Jovana Spremo, savetnica za pitanja EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava (JUKOM) za BBC na srpskom. „Time bi se postigla veća nezavisnost pravosuđa”, navodi ona. Prema važećem Ustavu iz 2006. godine, sudije biraju poslanici u Skupštini na prvi trogodišnji, takozvani probni mandat, a onda ih stručno telo – Visoki savet sudstva – bira na stalni mandat.

Mediji
0

Kooridanatorka radne grupe nacionalnog konventa za poglavlje 23 Jovana Spremo kaže za Euronews da Srbija da je predlog civilnog društva i stručne javnosti da se, za sastavljanje teksta izmena Ustava, formira posebna ekspertska grupa koja će taj tekst sačiniti. “Kad smo napravili prvi akcioni plan za Poglavlje 23 u komunikaciji sa EU, dobili smo inicijalno merilo koje podrazumeva da, kako bi se obezbedila nezavisnost pravosuđu, mora da postoji minimum garanta da će biti bar 50 odsto izbornih članova Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva. Ova rešenja koja su predstavljena do sada u suštini za Visoki savet sudstva daju taj čisti minimum, što znači da nismo pokušali da odemo dalje od toga da obezbedimo veći garant nezavisnosti”, kazala je ona.

Mediji
0

Predložene izmene Zakona o parničnom postupku(ZPP) značajno umanjuju efekte Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći (ZBPP) i postavljaju nove prepreke pristupu pravdi koje će pogoditi veći broj građana, pa čak i ljude sa prosečnim primanjima. Pod oravdanjem efikasnije naplate sudskih taksi, građanima se direktno povređuju Ustavom garantovana prava poput prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu i pravno sredstvo.

Mediji
0

I ovaj put se skreće pažnja da je neophodno da se ubrzaju reforme u cilju obezbeđivanja nezavisnosti pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobode medija i rešavanja ratnih zločina. To kaže za Danas Jovana Spremo, savetnica za pitanja EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava (YUCOM), komentarišući ocene iz novog polugodišnjeg izveštaja Evropske komisije o trenutnom stanju u poglavljima 23 i 24 u pristupnim pregovorima Srbije sa EU.

Mediji
0

Izmene ne podrazumevaju izdavanje novih isprava. Filipović navodi da će se lične karte izdate pre promene zakona menjati po isteku isprava ili kad prođe pet godina od stupanja izmena na snagu. „Posle toga će ljudi morati da menjaju ličnu kartu svaki put kad menjaju prebivalište kao što je i danas slučaj sa nečipovanim kartama”, kaže on. Lične karte sa čipom ne moraju da se menjaju i ostaće važeće do datuma koji je naveden u ličnoj karti. „Ukoliko se menjaju bitni podaci, na primer prebivalište, biće izmenjeni kroz čip, kao i do sada”, rekla je Valentina Vulić iz MUP-a.

1 2 3 4 150