Ograničenje prava na kretanje tokom vanredog stanja, uvedenog zbog epidemije koronavirusa, trpeli su svi građani Srbije, ali ne podjednako, i opravdano se postavlja pitanje diskriminacije građana starijih od 65 godina i njene opravdanosti, navodi se u danas objavljenoj analizi Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom).

Jovana Spremo, savetnica za pitanja procesa EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava – Jukom, i koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23, ističe za Danas da bi „možda bilo dobro pre reći da postoji realnost, a ne opasnost“ da Srbija ne otvori nijedno poglavlje do kraja godine.

Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom), napominje da je država odlučila da pandemijom upravlja kroz formalno ograničenja ljudskih prava, uz „strogo i brzo kažnjavanje“ za kršenje propisa.
– Neka ljudska prava opravdano su ograničena, jer važi princip da se uvek štiti ono važnije. Tako, tokom 52 dana vanrednog stanja sloboda okupljanja praktično nije postojala. Njena ograničenja su u potpunosti prestala da postoje 12. juna, ali su nakon julskih protesta ponovo uvedena. Takvo upravljanje ograničenjima opravdano stvara utisak politizacije, što je loše, smatra Golubović.

Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava, ocenjuje da su pozivi sudova u Srbiji upućeni na adrese osuđenih lica na Kosovu sporni. Ona u prvi plan ističe presude za krivična dela doneta znatno pre primene Briselskog sporazuma iz 2013. godine i Sporazuma o pravosuđu koji su 2015. parafirali tadašnji premijeri Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Isa Mustafa, a kojim se omogućila integracija pravosuđa na Kosovu. “To su ona dela koja su po svojoj suštini politička dela i sudovi ne treba njima da se bave, jer je to politička igra”, objašnjava Golubović.

Ministar finansija Siniša Mali je preko svog čauša, direktora Uprave za sprečavanje pranja novca i borbu protiv terorizma, pokazao da konji, psi, navijači, žandarmerija i policija nisu jedino oružje u ratu protiv unutrašnjeg neprijatelja. Uprava je napravila spisak od 57 medija, nevladinih organizacija i pojedinaca i od banaka zatražila uvid u njihove transakcije „kako bi se utvrdilo da li imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca“. Govore Katarina Golubović, predsednica YUKOM-a i Biljana Stepanović, urednica Nove Ekonomije. Razgovore vodila Svetlana Lukić.

Konačne rezultate izbora održanih 21. jula, Republička izborna komisija utvrdila je 5. jula – tada je počeo da teče Ustavom propisan rok od 30 dana za konstituisanje Skupštine Srbije. To znači da bi konstitutivna sednica trebalo da bude održana najkasnije početkom naredne nedelje, a u Informativnoj službi parlamenta i dalje ne znaju kada će sednica biti i sazvana i gde će ona biti održana. Nije poznato ni gde će, ni po kojim epidemiološkim pravilima biti održana sednica. Zbog mera zaštite od korone, konstitutivna sednica Skupštine Vojvodine zakazana za petak, 31. juli biće održana u Kongresnoj sali Master centra Novosadskog sajma, dok je sednica Skupštine Beograda zakazana za sutra u Sava centru, iako su na snazi pravila o zabrani okupljanja više od 10 osoba.

Pitali smo pravnicu iz Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM, Milenu Vasić u kakvoj je situaciji žrtva silovanja u Srbiji pred sudom i šta se događa kada mora da dokaže da je nad njom izvršeno nasilje. Ono što smo čuli nas je potpuno obeshrabrilo i navelo da razmislimo koliko je svakodnevica žene koja mora da se suoči sa ovakvom traumom zapravo teška.

Nakon što je ministar prosvete Mladen Šarčević za portal Nova.rs izjavio da su direktori škola u Kuzminu i Laćarku – Nataša Zec i Aleksandar Umetić – smenjeni zbog „sukoba interesa“ jer su istovremeno direktori i „kandidati za političku funkciju“, iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) za VOICE kažu da odlučivanje o sukobu interesa nije u nadležnosti Ministarstva prosvete, nego isključivo Agencije za borbu protiv korupcije.