Jovana Spremo, savetnica za pitanja procesa EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava (YUCOM), ukazuje za Danas da je još jednom ocenjeno da Srbija ostvaruje ograničen napredak u 2020. godini, „ako ga je uopšte bilo“.

Pomilovanje je tradicionalan institut, koji remeti podelu vlasti i dozvoljava, najčešće predsedniku, da se umeša u rad pravosuđa, kaže za naš list Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM. Ona objašnjava da su različite i vrste pomilovanja, ali da se čini da je najširi obim primene, i istovremeno najkontroverzniji, upravo u SAD.
„Pomilovanje koje predsednik Amerike izriče daje se ne samo u slučajevima u kome postoji pravnosnažna krivična presuda koja nije izvršena ili je delimično izvršena, već i u slučajevima kada ne postoji pravnosnažna presuda, već je krivično gonjenje počelo, ili čak preti (tzv. abolicija)“.

Pre nego što je Skupština Srbije u decembru na brzinu usvojila Kodeks ponašanja narodnih poslanika, Otvoreni parlament svoje mišljenje o tome iskazao je zahtevom da se predlog povuče.  Pošto je Kodeks ipak usvojen ovakav kakav je ostavio je brojna pitanja da li će i kako uopšte biti primenjen. Odgovor smo potražili od predsednice Komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM) Katarine Golubović koja je ocenila da je upravo to signal da nešto nije u redu, jer da je u skupštini bilo pravnika iz opozicije, oni bi još u raspravi ukazali na probleme usvojenog rešenja.

Predsednica YUCOM-a Katarina Golubović kaže da je v.f. stanje koje se „uobičajilo“, jer je, kako objašnjava, najviši sud u Srbiji našao rupu da se, u odsustvu namere da se biraju predsednici sudova, neko legitiman nalazi na toj funkciji.

Poslanici debatu „učestalo koriste da bi se pojedini predstavnici pravosuđa, medija, civilnog sektora, kulture i umetnosti, a koji nisu narodni poslanici, vređali i omalovažavali, što predstavlja zloupotrebu prava i Poslovnika“, saopštila je Kuća ljudskih prava.

To ne bi bilo moguće da je, umesto oportuniteta, bezuslovno osuđen za ono što se desilo u Idvoru, objašnjava Milan Filipović, pravni savetnik u Komitetu pravnika za ljudska prava (YUCOM). Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja jedan od uslova za prijem u radni odnos nastavnika je da nije pravosnažno osuđivan na bezuslovnu kaznu zatvora od tri meseca ili duže.

Da bi takvo krivično delo imalo izuzetno nepovoljan uticaj na slobodu izražavanja “koja je već ozbiljno ugrožena”, mišljenje je i dr Katarine Golubović iz YUCOM-a. Kako kaže, napad na nečiji psihički integritet i spokojstvo može dosta široko da se tumači, pa su moguće i mnogobrojne zloupotrebe.

Komentarišući potez Borka Stefanovića, Jovana Spremo, savetnica za pitanja EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava (YUCOM), kaže za Danas: „Apsolutno razumevajući nezadovoljstvo napretkom Srbije na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, koje smo i mi kao civilno društvo iskazali saopštenjem, kao i na Plenarnoj sednici Nacionalnog konventa o EU, smatram da ovaj vid obraćanja ambasadoru EU u zemlji kandidatu nije način na koji se iskazuje to nezadovoljstvo.“

Ljudsko prava se u Srbiji ostvaruju pred nezavisnim institucijama, kaže Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (Yucom). „U sudskim postupcima pred sudom ili u posebnim postupcima kod Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnnosti, kao i pred Ustavnim sudom“, dodaje. Ukoliko mu ne bude pružena zaštita i isrpi sva domaća pravna sredstava, postoji mogućnost da se obrati međunarodnim telima i komitetima, i na kraju – Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.