„Važno je šta čovek koji živi na teritroriji u dolini basena reke Jadar zna o tome koje su psoleice tog projekta. Šta čovek dobija ako se izemšta sa određenog staništa. Verujem da su konsulltacije na lokanom nivou postojale, ali to nije samo lokalna stvar, to je stvar za koju apsolutno treba da bude zainteesovana celokupna javnost. To se tiče naše životne sredine i utiče na ceo ekosistem“, smatra Golubović.

Katarina Golubović ističe da je problematično to što se ne zna ko će biti istaknuti pravnici između kojih će se birati ko će biti članovi VSS. “Trebalo bi da ih nominuju organizovane pravničke strukture, da recimo ne može da bude izabran neko iz Ministarstva pravde, već iz ovih struktura”, navodi predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava. Ona je dodala da je ipak najbitniji tekst amandmana i da će, kada bude završen, on prvo biti predat Venecijanskoj komisiji.

Ko garantuje da će pravosuđe biti nezavisno, odgovornije i efikasnije? O tome govore koordinatorka radne grupe Nacionalni Konvent za poglavlje 23 Jovana Spremo i predsednica skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević

Skupština Srbije usvojila je predog za promenu Ustava koji je podnela Vlada čime je tek formalno počela procedura izmene. Poslednju reč daće građani na referendumu. Odluci Skupštine prethodio je niz javnih slušanja tokom kojih su organizacije civilnog društva dale su ocenu da smo tek na početku celog procesa, uz upozorenje da se Ustav ne može menjati za šest meseci.

Kooridanatorka radne grupe nacionalnog konventa za poglavlje 23 Jovana Spremo kaže za Euronews da Srbija da je predlog civilnog društva i stručne javnosti da se, za sastavljanje teksta izmena Ustava, formira posebna ekspertska grupa koja će taj tekst sačiniti. “Kad smo napravili prvi akcioni plan za Poglavlje 23 u komunikaciji sa EU, dobili smo inicijalno merilo koje podrazumeva da, kako bi se obezbedila nezavisnost pravosuđu, mora da postoji minimum garanta da će biti bar 50 odsto izbornih članova Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva. Ova rešenja koja su predstavljena do sada u suštini za Visoki savet sudstva daju taj čisti minimum, što znači da nismo pokušali da odemo dalje od toga da obezbedimo veći garant nezavisnosti”, kazala je ona.

Predložene izmene Zakona o parničnom postupku(ZPP) značajno umanjuju efekte Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći (ZBPP) i postavljaju nove prepreke pristupu pravdi koje će pogoditi veći broj građana, pa čak i ljude sa prosečnim primanjima. Pod oravdanjem efikasnije naplate sudskih taksi, građanima se direktno povređuju Ustavom garantovana prava poput prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu i pravno sredstvo.

Гошће: Верица Смиљанић, Друштво судија Србије и Катарина Голубовић, ЈУКОМ

Ауторка и водитељка: Љубица Гојгић