“Zadatak da se Ustav menja u delu pravosuđa jeste postavljen u procesu evrointegracija. Međutim, podsetimo, Ustav iz 2006. godine je komentarisala i Venecijanska komisija i mnoge druge odredbe pored ovih, ovo je bila odlična prilika da se o tim kritikama raspravlja i da se Ustav promeni na sveobuhvatan način”, istakla je Katarina Golubović iz JUKOM-a.

Ukoliko se radnice i radnici ohrabre i odluče da ukažu na zlostavljanje ili povrede radnih prava oni mogu da pokrenu radni spor, a u slučajevima kada se radi o krivičnom delu, mogu podneti i krivičnu prijavu. Advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) Milena Vasić kaže za Nova.rs da od vrste problema zavisi i to kom sudu radnici mogu da se obrate. Tako je za slučajeve zlostavljenja na radu nadležan Viši sud, dok je osnovni sud zadužen za sporove zbog neosnovanog otkaza ili neisplaćenih zarada.

Predsednica Jukoma Katarina Golubović izjavila je da pitanje političke odgovornosti zahteva ozbiljan odgovor ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina nakon objavljivanja njegove zajedničke fotografije sa vođom navijača FK Rada Vladimirom Kovačevićem Kovačem.

Nažalost, malo se zna o tome kako prolaze i kroz šta prolaze ljudi tokom vođenja pravnih postupaka i tokom pravnog rešavanja njihovih muka i problema. Još manje se zna šta oni treba da urade, kako i gde oni mogu da zatraže pomoć. Zato nismo samo javno pozvali sve koji prolaze kroz bilo koji vid nasilja i koji se suočavaju sa sličnim problemima da to i prijave, već ih i uputili na relevantne instance, pre svega na sajt YUCOMA – komiteta pravnika za ljudska prava, neprofitne nevladine organizacije koja, između ostalog, nudi besplatnu pravnu pomoć.

Pokret Ne davimo Beograd se zahvaljuje svim organizacijama i pojedincima na podršci u trenucima kada se nalazimo na udaru najbrutalnijih laži režimskih tabloida i narodnih poslanika SNS da smo podmetnuli požar na deponiji u Vinči, saopštio je ovaj pokret. Komitet pravnika za ljudska prava – Yucom je pružio podršku Ne davimo Beograd uz poruku: “ Opasne insinuacije da su aktivisti podmetnuli požar na deponiji u Vinči ugrožavaju pravo na slobodu i bezbednost i slobodu izražavanja! Dodatan pritisak predstavljaju izjave poslanika SNS.”

Milan Filipović iz YUCOM ocenio je u Novom danu da je neophodna izmena Zakona o referendumu, ali da je “sporan način donošenja samog zakona”. Bojana Selaković iz Građanske inicijative kaže da je postojao pokušaj usvajanja ovog zakona još 2019. godine. “Već jednom smo imali komentare, već jednom je rečeno u jednoj vrsti koliko toliko strukturirane debate šta je problem i šta je sporno. Nakon toga, imali smo jedan period ćutanja, nacrt nije otišao na Vladu, i onda odjednom kada politički postaje važna tema referenduma, odjednom u ubrzanom i ekspresnom postupku, identična rešenja koja su već osporavana mi dobijamo da ponovo o njima diskutujemo”, kaže ona.

I Natalija Šolić, advokatica u Komitetu pravnika za ljudska prava (YUKOM), navodi da je i u Srbiji moguće uvođenje kovid propusnica. – I tu nije reč o restrikciji prema nevakcinisanim građanima, već o preduzimanju mera radi zaštite javnog zdravlja. Pravo na život je neprikosnoveno ljudsko pravo i zaštita života i zdravlja svakako ima primat u odnosu na sva ostala prava budući da u trenutnim okolnostima nevakcinisano stanovništvo ugrožava zdravlje drugih. Ovakve “restrikcije” mogu se pre smatrati merama stimulacije u cilju vakcinisanja i sprečavanja širenja zarazne bolesti – naglasila je za Kurir Šolićeva.

I Natalija Šolić, advokatica u Komitetu pravnik za ljudska prava (YUKOM), navodi da je i u Srbiji moguće uvođenje kovid propusnica. I tu nije reč o restrikciji prema nevakcinisanim građanima, već o preduzimanju mera radi zaštite javnog zdravlja. Pravo na život je neprikosnoveno ljudsko pravo i zaštita života i zdravlja svakako ima primat u odnosu na sva ostala prava budući da u trenutnim okolnostima nevakcinisano stanovništvo ugrožava zdravlje drugih. Ovakve „restrikcije“ mogu se pre smatrati merama stimulacije u cilju vakcinisanja i sprešavanja širenja zarazne bolesti – naglasila je za Kurir Šolićeva

Kad je Srbija u pitanju, Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava, koja je članica radne grupe za poglavlje 23, smatra kako postoji primetan pomak u ovom osetljivom poglavlju, ali da su i dalje problematične politički osetljive stvari i skeptičnost stručne javnosti.“Tokom 2020. godine videli smo urušenu podelu vlasti i politički uticaj pre svega na tužilaštvo i sudstvo. To je dokaz da je neophodno da institucije za zaštitu ljudskih prava zaista budu nezavisne”, kaže ona.