“Pravo na pristup sudu podrazumeva pravo pojedinca da svoju pravnu stvar iznese pred sud bez bilo kakvih zakonskih i praktičnih prepreka. Nacrt zakona značajno uvećava postojeće prepreke i gradjanima direktno povredjuje Ustavom garantovana prava poput prava na pravično sudjenje, prava na jednaku zaštitu i pravno sredstvo i time diskriminiše gradjane s obzirom na imovno stanje”, navodi se u saopštenju.
Kuća ljudskih prava i demokratije u Beogradu osudila je danas predloženo rešenje iz Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku kojim se pristup pravdi uslovljava plaćanjem sudskih taksi, jer se tako diskriminišu građani s obzirom na imovno stanje i zatražila njegovo povlačenje.
Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava JUKOM Katarina Golubović ocenila je da je nedostatak odredbe o finansijskoj nezavisnosti pravosuđa “ono što koči” unapređenje vladavine prava u Srbiji. Odbacila je navode sa prethodnih javnih slušanja da “nevladino znači i nekvalitetno”, dodajući da “veliki broj istaknutih pravnika deluje kroz nevladin sektor”
Predstavnica Komiteta pravnika za ljudska prava Katarina Golubović istakla je da su organizacije civilnog društva još od 2006. godine ukazivale na mnoge nedostatke tada usvojenog Ustava, u gotovo svim delovima teksta, i da su saglasni da je delove koji se tiču i oblasti pravosuđa potrebno menjati.
Ona je upozorila da je jedan od ključnih nedostataka Ustava, koji koči uspostavljanje kamena temeljca za nezavisnost pravosuđa, nedostatak njegove finanijske nezavisnosti.
Predstavnica Komiteta pravnika za ljudska prava Katarina Golubović istakla je da su organizacije civilnog društva još od 2006. godine ukazivale na mnoge nedostatke tada usvojenog Ustava, u gotovo svim delovima teksta, i da su saglasni da je delove koji se tiču i oblasti pravosuđa potrebno menjati.
Ona je upozorila da je jedan od ključnih nedostataka Ustava, koji koči uspostavljanje kamena temeljca za nezavisnost pravosuđa, nedostatak njegove finanijske nezavisnosti te da se zbog toga predlaže da finaniranje pravosuđa sa resornog ministartsva pređe na Visoki savet sudstva.
Predstavnici civilnog sektora su upozili da nema potrebe da se tako hitno i žurno menja ustav, a u kratkoj izjavi za Glas Amerike predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Katarina Golubović je ocenila da se stiče utisak da vlada praktično pokušava da promene budu minimalne ili čak da se u nekim oblastima i sužavaju trenutna rešenja.
U Skupštini Srbije održano je treće javno slušanje o promeni Ustava na kojoj su govorili i predstavnici civilnog društva. Iako deluje da se o tome godinama raspravlja, pred poslanicima se nalazi samo predlog da se Ustav menja u oblasti pravosuđa,…
Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM) kaže za Insajder da je Srbija što se promena u stave tiče formalno u fazi razmatranja Predloga Vlade za promenu Ustava koji je upućen Skupštini krajem prošle godine. „Tek ako se ovaj Predlog usvoji na posebnoj sednici 8. juna, formalno počinje rad na i razmatranje predloga akta o promeni Ustava. To je zapravo tekst odredbi koje bi trebalo da budu sastavni deo Ustava”, ukazuje Golubović.
Predstavnica Komiteta pravnika za ljudska prava Katarina Golubović istakla je da su organizacije civilnog društva još od 2006. ukazivale na mnoge nedostatke tada usvojenog Ustava, u gotovo svim delovima teksta, i da su saglasni da je delove koji se tiču i oblasti pravosuđa potrebno menjati.
Viši sud u Beogradu doneo je prvostepenu presudu u kojoj se navodi da je policijski inspektor Predrag Simonović od nadležnih u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) pretrpeo mobing u periodu od 19. aprila 2011. do 24. aprila 2015. godine. Ovaj višestruko nagrađivani policajac, koji je u međuvremenu otišao u penziju, već godinama otkriva nepravilnosti u Ministarstvu, a nakon što nadležni nisu reagovali na njegova upozorenja odlučio je da se obrati redakciji Insajder.