Prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji ima oko 36.500 registrovanih udruženja, odnosno dobrovoljnih i nevladinih nedobitnih organizacija. Najveći uticaj ostvaruju u oblasti zaštite ljudskih prava, životne sredine, razvoja demokratije, borbe protiv korupcije, evrointegracija, i drugim. Srbija je, navodi Evropska komisija, ove godine usvojila Strategiju za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva do 2030. godine. Međutim, na terenu, navode, tek treba da se uspostavi povoljno okruženje za razvoj i finansiranje organizacija civilnog društva. Odakle se one finansiraju, i koliko je to transparentno?

Da li je moguće da se u Srbiji i vlast i opozicija slože oko bilo čega i zajedno glasaju u Skupštini Srbije? U stranci Slobode i pravde sigurni su da predlog Zakona o alimentacionim fondovima, koji bi trebalo da pruži podršku samohranim roditeljima i pre svega njihovoj deci, predstavlja pravu priliku da se politički sporovi koji postoje oko svih drugih tema ovog puta prevaziđu.

Savetnica za evropske integracije u YUCOM-u i koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa o EU (NKEU) za poglavlje 23, Jovana Spremo, smatra da je najveći razlog zastoja u evropskim integracijama “nepoklapanje volje,” jer u trenutku kada je Srbija napravila odlučnije korake ka usaglašavanju sa osnovnama tokom 2016. i 2017. godine, EU je “stavila po strani proces proširenja.” Ona smatra da nova metodologija pruža šansu Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana da koristeći smernice napreduju ka EU kao jasnom i vidljivom cilju, ali da pitanje političke volje za tim ostaje presudno. Spremo je poručila da fokus ne treba da bude na samom reformskom procesu, već na njegovoj suštini, za šta je neophodna implementacija.

Ministarstvo za evropske integracije će u decembru raditi novo istraživanje javnog mnjenja o procesu evropskih integracija, izjavila je danas ministarka Tanja Miščević.
Miščević je na konferenciji „Fokus na osnove: Stanje u evropskim integracijama Srbije“ u organizaciji portala European Western Balkans i Instituta za evropske politike iz Praga, podsetila da je reč o tradicionalnom istraživanju.

Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evrointegracija, u kom je finim, diplomatskim rečnikom napredak Srbije ocenjen kao “ograničen” teško da izaziva iznenađenje kod stručnjaka iz različitih oblasti koje obuhvata izveštaj. U javnom i medijskom prostoru centralno mesto zauzela je spoljno-politička pozicija Srbije, a neke druge oblasti su pale u drugi plan, iako se zamerke Srbiji u ovim oblastima ponavljaju u više izveštaja. Tako, Evropska komisija u delu u kom se obrađuje zaštita od diskriminacije i osnovna prava LGBT+ osoba, u pogledu borbe protiv zločina iz mržnje navodi:

Dragiša Ćalić iz Komiteta pravnika za ljudska prava naveo je da u Srbiji postoji problem u ostvarivanju prava na suđenje u razumnom roku, zbog neefikasnih zakona koji umesto da pojednostave proces dodatno zatrpavaju sudove. Biljana Stepanov iz Centra za podršku ženama rekla je da je u poslednje vreme povećano nasilno ponašanje prema ženama koje obavljaju javne funkcije i da je medijsko izveštavanje o političarkama i aktivistkinjama često seksističko.

Beogradska bezbednosna konferencija počela je danas u devet sati u hotelu Hajat, a tokom dva dana panelisti će razgovarati o brojnim temama poput ljudskih prava, rata u Ukrajini, budućnosti Evropske unije, energetske diverzifikacije…Konferenciju su svečano otvorili direktor Centra za bezbednosnu politiku Igor Bandović i poznata novinarka i dopisnica Amanda Kokli.