Bivši visoko pozicionirani pripadnik ukrajinske službe bezbednosti uhapšen u Srbiji 7. juna sa više stotina hiljada evra i dijamantima i dalje je u pritvoru, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) u Višem javnom tužilaštvu u Nišu koje vodi slučaj. Andrij Naumov u Srbiji se tereti za pranje novca, što je krivično delo, i protiv njega se trenutno vodi istraga.

Imajući u vidu napade na reproduktivna prava širom sveta, obratili smo se Mileni Vasić, advokatici Komiteta pravnika za ljudska prava s pitanjem koliko zaista možemo da računamo na zagarantovanost prava na abortus u Srbiji.

-Dužina trajanja postupka za donošenje privremene mere o starateljstvu je najveći problem ovde. Nedopustivo je da toliko dugo traje naručito u slučajevima u kojima postoji insotrani element jer to ukazuje na opasnost da jedan roditelj izvede decu iz zemlje – navodi Vasić.

Korisnici Sigurne kuće u Beogradu Ani Landeki bivši muž je odveo decu u nepoznatom pravcu, pošto je u nedelju presreo auto u kom su se deca nalazila sa dedom. On je oko jedan posle ponoći, kako navodi Vesna Stanojević iz Sigurne kuće, prešao srpski granični prelaz Šid, a da ga graničari nisu zaustavili niti proverili, i ušao u Hrvatsku, bez problema. Trenutno se ne zna gde su deca.

Dokumentarni film „Homoterapija – nasilno preobraćanje” istražuje odnos prema homoseksualnosti kao bolesti i devijantnom ponašanju i inspiracija je za novu Priču o priči. Da li različitosti prihvatamo ili ih se plašimo? Zašto se prema „drugačijim” ljudima primenjuje nasilje? Kako ih zaštititi? Gosti Jasmine Pašić su Biljana Petrović psihoterapeutkinja; Dragiša Ćalić pravnik iz YUCOM-a i Marko Mihailović iz organizacionog odbora PRIDE-a u Beogradu.

Sa ciljem da se pravosuđe približi građanima, u oko 15 gradova i opština u Srbiji sprovodi se projekat “Otvorena vrata pravosuđa”. Realizuju ga brojne organizacije civilnog sektora koje se bave ljudskim pravima i razvojem demokratije i strukovna udruženja pravosuđa, a podržavaju USAID i Misija OEBS-a u Srbiji. Katarina Golubović iz JUKOM-a je rukovodilac tog projekta i u razgovoru za RTS ističe da je do sada preko milion građana Srbije pratilo razgovor sa sudijama i tužiocima na različite teme. Ukazuje, da se najviše žale na nepredvidljivost sudskog postupka, na sporost, troškove postupka, kao i na advokatske troškove, ali i na transparentnost informacija.

U Torinu je u organizaciji Kampanje za zaštitu prava u Evropi ( CURE ) 19. maja 2022. godine po prvi put održan paralelni događaj godišnjem sastanku Komiteta ministara Saveta Evrope. Događaj je bio prilika da predstavnici civilnog društva i akademske zajednice diskutuju o aktuelnim izazovima, potrebi da se izvrši evaluacija dosadašnjeg rada Saveta Evrope, kao i o mogućim sistemskim promenama.  CURE mreža, čiji član je i YUCOM, je lansirana u januaru 2022. godine sa ciljem jačanja učešća civilnog društva u radu Saveta Evrope, unapređenja implementacije Evropske konvencije o ljudskim pravima, povećanju značaja ekspertskih tele Saveta Evrope i snažnije reakcije protiv država koje sistematski odbijaju da ispunjavaju obaveze koje proizilaze iz članstva. Milan Filipović iz YUCOM-a je član upravnog odbora CURE-a.

U Komitetu pravnika za ljudska prava YUCOM kažu za Cenzolovku da je Zakon o javnom okupljanju korišćen očigledno po direktivi iz centra MUP-a, da su ciljani ugledni, glasni pojedinci u malim sredinama, koji odbijaju da ćute, kao i da je sve to u suprotnosti sa međunarodnim standardima i pravilima. Takođe, takva praksa drakonskog kažnjavanja najpoznatija je u Rusiji. Novinari koji su u malim, lokalnim sredinama odbijali da ćute, i aktivisti koji su u malim gradovima odbijali da trpe, kao većina, i pokore se „autoritetima“ specijalno su napadnuti. O tome za Cenzolovku govori dr Katarina Golubović, predsednica YUCOM-a.

Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM), kaže da bi Kosovo ulaskom u SE ušlo u sistem prava i obaveza na međunarodnom planu što znači da bi trebalo da potpiše mnoštvo međunarodnih konvencija kojima bi građanima bila garantovana neka nova prava u skladu sa evropskim standardima. “Građani bi mogli da se obrate određenim institucijama SE, najpopularnijem Evropskom sudu za ljudska prava, ali i nekim drugim telima koja su zadužena za ljudska prava”, objašnjava ona.

Čija su reproduktivna prava? Ženina ili državna? Prof. dr Aleksandar Ljubić, Dragiša Ćalić