“Rezultati su ohrabrujući s obzirom da su izabrani ljudi od integriteta, što je u skladu sa mišljenjima sudija da ovaj posao treba da obavljaju i da treba da budu izabrani ljudi od integriteta sa većim iskustvom”, kaže za Istinomer dr Katarina Golubović iz YUCOM-a.

Golubović je istakla da se još 2019. godine stalo sa reformom pravosuđa u kontekstu izmena Ustava, odnosno onih odredbi koje se tiču pravosuđa. „Da podsetimo, ceo proces je krenuo još pre dve i po godine kada je Ministarstvo pravde počelo da radi na nacrtu tih amandmana, zatim su ti nacrti išli pred Venecijansku komisiju i pokušalo se sa nekom javnom raspravom u pogledu tih amandmana. Međutim, ta javna rasprava nikada nije zapravo sprovedena kako treba. Mi smo stalno imali nešto što je servirano, a zatim smo imali jako malo vremena da zaista komentarišemo predložena rešenja“, navela je predsednica YUCOM-a.

Jovana Spremo, savetnica za pitanja procesa EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava, navodi za Danas: „Ne mislim da će Zaključci  (Saveta ministara EU, prim. nov.) biti drugačiji od Nacrta, pre svega jer je nemoguće da se nešto drastično desi u sedam dana da bi popravilo stanje stagniranja na polju vladavine prava. Nama se još od juna, praktično, izjavama različitih EU zvaničnika, pa i ambasadora, nagoveštava da se situacija sa otvaranjem poglavlja neće promeniti do kraja godine, stoga verujem da do toga neće doci, posebno uzimajući u obzir zabeleženi pad na ‘testu vladavine prava’, odnosno stepen kršenja prava i nefunkcionisanja institucija u kontekstu borbe protiv korona virusa.“

Natalija Šolić iz Jukoma i Ivana Kovačević iz združene akcije “Za krov nad glavom” složile su se u Novom danu da bi, dok se ne stabilizuje situacija sa pandemijom, iseljenja trebalo odložiti. Šolić kaže da ne postoji izvršitelj koji radi samo iseljenja, dok Kovačević dodaje da vidimo da izvršitelji u poslednje vreme “ne staju”. “Iako je pandemija u punom jeku, u punom jeku su i iseljenja”, kaže Kovačević i dodaje da se izvršitelji definišu kao privatni preduzetnici, te da “rade za profit”.

Već dugo se govori da je poverenje građana u pravosuđe na jako niskom nivou. Mi smo svesni da veliki broj građana nije ni imao dodira sa pravosuđem, i da sve ono što čuje preko medija je uglavnom negativna slika. Oni koji, pak, prođu kroz određene postupke, često nisu bili dovoljno informisani o svom položaju, ali i o tome kako mogu da utiču na to ako su nečim nezadovoljni. Dakle, pošli smo od pretpostavke da poverenje jača onda kada poznaješ svoj položaj i kada znaš šta možeš da očekuješ od druge strane. Zato smo osmislili čitav jedan program alata i instrumenata za građane da razumeju svoja prava, da pozivaju na odgovornost ali i da – kroz potpuno novi koncept razgovora sa sudijama, tužiocima, javnim izvršiteljima iz njihovog kraja, razumeju njihove postupke i položaj.

Jovana Spremo iz Jukoma, koja je radila na ovom projektu, objasnila je na konferenciji da je poštovanje vladavine prava u Srbiji se češće pod lupom, ne samo EU u procesu njenog pristupanja, nego i od strane različitih indeksa i izveštaja, poput Fridom hausa. „I nijedan od ovih izveštaja ne beleži progres Srbije u bilo kojoj oblasti od značaja za očuvanje vladavine prava, naprotiv, beleži se stagniranje, ponegde čak i nazadovanje“, podvukla je ona. Jovana Spremo je dodala da je Nacionalni Konvent o EU, budući da ima radne grupe koje prate sva poglavlja u pregovaračkom procesu, uvideo da je neophodno mapirati u svakom poglavlju koliko u praksi zaista nedostatak vladavine prava utiče na napredak u svakom od njih.

“To je onda pitanje i krivične odgovornosti za krivično delo prenošenje zarazne bolesti i nepostupanje po zdravstvenim propisima u vreme epidemije, a imamo i građansku odgovorost koja može da prouzrokuje naknadu štete nekome ko se eventualno razboleo”, kaže advokat YUCOM-a Milena Vasić.

Zbog mera koje je uvela Vlada Srbije, zabrana okupljanja i novčane kazne od 50.000 do 150.000 dinara odnose se i na organizaciju slava. Da li crkva ima prava da državi daje spiskove vernika i da li komunalci mogu biti “nepozvani” gosti na slavi bez naloga, za portal Slobodna reč objašnjava pravni savetnik Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Dragiša Calić.

“Analiza ‘Ljudska prava i COVID-19’ je nastajala u etapama i predstavlja odgovore koje su građani iz svih gradova postavljali YUCOM-u. Tu se nalaze i odgovori civilnog društva, ali i kompletne države. Pokušali smo da sumiramo odgovore svih koji su bili zaduženi za upravljanje pandemijom. Problem borbe protiv pandemije jeste što se država brzo odlučila da donese obavezujuće propise koji su bili skopčani sa restriktivnim kaznama i brzim procesima. U takvoj situaciji gotovo je nemoguće izbeći kršenje ljudskih prava”. Predsednica YUCOM-a Katarina Golubović za N1 Studio live.

Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM saopštio je da je pokrenuta platforma “Solidarno za prava svih” koja će beležiti napade i pritiske na organizacije i pojedince u Srbiji, koji na različite načine staju u zaštitu ljudskih prava.