Porodica je najuža zajednica ljudi i kao takva predstavlja temelj svakog društva. Ona je istovremeno složena celina koju čine članovi između kojih postoje bliže i dalje veze. Da bismo je bolje razumeli i više cenili, autori ovog vodiča su odlučili da čitaocima predstave pravne aspekte njenog nastanka, podele i prestanka, s fokusom na brak, kao zakonom uređenu zajednicu života. Vodič kroz pravno uređenje braka napisan je tako da na jednostavan i građanima pristupačan način pruži bitne informacije u vezi s regulativom koja se odnosi na ovaj institut, počevši, naravno, od njegovog sklapanja.

Vodič „Moja prava u slučaju saobraćajne nezgode“ namenjen je svim učesnicima u saobraćaju na teritoriji Republike Srbije, na kopnu, vodenim površinama i u vazduhu. Napisan je na osnovu rešenja Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju i pravima koja su njime zagarantovana. U vodiču će se naći i deo koji se odnosi na saobraćajne nezgode koje su se dogodile van teritorije Republike Srbije i prava koja imaju vlasnici vozila srpskih registracionih oznaka u ovim situacijama.

Ustavna žalba je predstavka kojom se građani Srbije najčešće obraćaju Ustavnom sudu. Prema godišnjim podacima o radu, oko 95 odsto svih predmeta koje obrađuje Ustavni sud čine upravo ustavne žalbe.

Sloboda mirnog okupljanja ključ je za zdravu demokratiju, isto kao sloboda izražavanja. Protesti  su jedan od najčešćih načina kako se javno izražavaju stavovi građana. Pored fizičkog prostora skupovi mogu biti organizovani u digitalnom prostoru ili posredstvom digitalnih tehnologija. Ova okupljanja su takođe zaštićena pravom na slobodu okupljanja i za njih važe ista pravila kao i za fizička okupljanja.

Cilj Vodiča je da upozna mikro, mala i srednja preduzeća sa sudskim procesima i pruži odgovore na pitanja koja mikro, mala i srednja preduzeća mogu imati pre nego što se obrate sudu u vezi sa prekršajima i privrednim prestupima, omogućujući im da realnije i sveobuhvatnije razumeju sudske procese pre nego što dospeju u postupak.

Vodič „Kako da pomognem da izborna kampanja bude poštenija?“ namenjen je svakome ko prepozna da se krši neko od pravila koja su uspostavljena kako bi izborna kampanja bila poštena i ravnopravna. U jednakoj meri, vodič je namenjen svakome ko uoči da bi neki postupak mogao da naruši ravnopravnost učesnika, prava građana i javni interes, ali nije siguran da li su prekršena neka pravila.

Razvoj savremenih tehnologija omogućio je građanima da organizuju proteste na način koji ranije nije bio moguć. Animiranje ljudi da izađu na ulice, dogovor o mestu, vremenu i načinu protesta, kao i mogućnost prenosa događaja i koordinacije u realnom vremenu putem društvenih mreža samo su neke od mnogobrojnih mogućnosti na raspolaganju organizatorima protesta. Međutim, istovremeno otvara se i širok prostor za državu da zloupotrebom tehnologije ograniči ovo pravo. Ometanje pristupa internetu ili cenzura određenih sadržaja, nadziranje internet aktivnosti, presretanje mobilnih komunikacija i upotreba biometrijskog video nadzora samo su neke od metoda koje autoritarne države koriste da guše proteste. Ovi metodi često su praćeni hapšenjem, zlostavljanjem, procesuiranjem i diskreditacijom organizatora i učesnika. Nažalost, države često podstiču kontra- demonstracije i nasilje radi opravdavanja policijske represije. Učesnici i organizatori protesta često su mete anonimnih online pretnji. Razvoj veštačke inteligencije i sve veća autentičnost deepfake sadržaja donose nove izazove za slobodu okupljanja.

Neretko se u javnom prostoru čuje kako će građani „ići i do Strazbura“ kako bi došli do pravde koju nisu mogli da ostvare pred sudskim organima svoje zemlje. Većina ljudi u Srbiji nije, međutim, u potpunosti upoznata s radom Evropskog suda za ljudska prava i s time kako on zapravo funkcioniše.

Kada dođe do povrede ili ugrožavanja nekog ljudskog prava, prirodno je da se obratimo onome ko to naše pravo može da zaštiti. U zavisnosti od slučaja, obratićemo se sudu ili nekom drugom državnom organu u čijoj je nadležnosti da proceni da li je naše pravo povređeno i, ako jeste, kako da tu povredu otkloni i utvrdi odgovornost onoga ko je tu povredu učinio. Nisu, međutim, retke situacije u kojima se ljudi obraćaju međunarodnim telima koja štite ljudska prava kada im u državi u kojoj se nalaze nije pružena zaštita. Najčešće ćemo čuti da je neko otišao po pravdu u Strazbur, odnosno da se obratio Evropskom sudu za ljudska prava. Iako je ovaj mehanizam međunarodne zaštite najzastupljeniji, to ne znači da je i jedini.