Закон о бесплатној првној помоћи ступио је на снагу 1. октобра 2019. године. Упркос томе што је прошло готово три године од његове примене, велики број грађана није информисан о томе да има право на бесплатну правну помоћ и како може да оствари ово право. Потреба за постојањем информативног водича за грађане чини се неопходном, нарочито ако се узму у обзир бројни нови проблеми грађана који су се појавили доласком епидемије вируса САРС-Цов-2. Право на рад, здравствено осигурање, односи између родитеља и деце, право на образовање, право на кретање, промет робе и услуга, само су неке од области које су добиле на десетине нових питања изменама правне регулативе која се прилагођава  пидемиолошкој ситуацији. У ситуацији свакодневних измена прописа, чини се да бесплатна правна помоћ грађанима никада није била неопходнија.

Право на бесплатну правну помоћ је саставни део права на правично суђење, које се прокламује међународним уговорима који успостављају гаранције за људска права, склопљених под окриљем Уједињених нација и Савета Европе. Ово право гарантавано је Уставом РС из 2006. године (члан 61 став 1-3), који је одредио да су, поред адвокатуре, јединице локалне самоуправе пружаоци бесплатне правне помоћи. Тиме је Уставом потврђена обавеза јединица локалне самоуправе дa предвиде обављање ових послова као изворних.

Publikacija Pravo na besplatnu pravnu pomoć žrtvama rodno zasnovanog nasilja u Srbiji u toku 2020. godine je nastala u okviru projekata „Jačanje pristupa pravdi za žrtve nasilja nad ženama“, koji se sprovodi u okviru programa Transformacione saradnje koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Republike Češke. Publikacija je nastala kao rezultat istraživanja sprovedenog tokom 2021. godine o dostupnosti besplatne pravne pomoći i podrške pri jedinicama lokalne samouprave za žrtve rodno zasnovanog nasilja.

Izveštaj br. 2 o implementaciji i efektima Sporazuma o pravosuđu “Integracija pravosuđa u pravosudni sistem Kosova u kontekstu evropskih integracija i dijaloga Beograda i Prištine” rezultat je istraživanja Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM u periodu od aprila 2019. godine do decembra 2020. godine. Ovaj izveštaj, pored nalaza o tome kako je došlo do početka primene sporazuma i integrisanja srpskog pravosuđa u institucije Kosova, prikazuje trenutno stanje funkcionisanja sada integrisanih pravosudnih institucija tokom tri godine primene Sporazuma. Polazeći od nalaza prvog izveštaja, drugi izveštaj posebno obrađuje uključenost srpskih sudova u ostvarenju pristupa pravdi građana koji žive ili ostvaruju prava na teritoriji Kosova. Nalazi pokazuju da li je i u kojoj meri došlo do unapređenja pristupa pravdi građanima i građankama severa Kosova.

Od februara 2019. godine kada smo predstavili poslednji godišnji izveštaj, posmatrano striktno kalendarski, nije prošlo puno vremena. To je tek nešto više od 450 dana. Prema Jukomovom merenju, to je 21 štampana publikacija od kojih 9 vodiča u 39 000 primeraka, 419.405 građana do kojih je dopreo naš tekst „Šta znači uvođenje vanrednog stanja za ljude u Srbiji?“, pojačanje od 2 nova pravnika, koji su, zajedno sa ostatkom našeg pravnog tima pružili 995 pravnih saveta i informacija građanima.

Ova publikacija predstavlja zbirku članaka o koristima sporazuma koji su proistekli iz tehničkog dijaloga između Kosova i Srbije, kojim je posredovala Evropska unija. U člancima se iznosi uticaj sporazuma na život građana, kao i dostignuća tehničkog dijaloga u normalizaciji odnosa između dve strane. Autori članaka, građani i stručnjaci sa Kosova i Srbije donose svoje lične stavove i iskustva o pozitivnim rezultatima niza sporazuma iz tehničkog dijaloga…