rastrašivanje
0

I to se desilo tačno posle prvih 10 godina od kada je, praktično, moj život dobio jednu od svojih značajnih karakteristika. Nisam baš mislio da će sve  trajati toliko dugo. Mogao sam da biram. Nisam pogrešio u izboru. Jedna od glavnih karakteristika je bila želja da se stalo nešto menja, unapređuje. Da se društvo konstantno popravlja, da učim od drugih, da učim druge. Najvažnije mi je bilo da se taj krug ne zatvara.

rastrašivanje
0

Pre godinu dana, 08.06.2021. dogodila mi se jedna definitivno ’’najzanimljivija’’ aktivistička avantura čak i zanimljivija od one kada su me neosnovano privodili zbog tvita.Drugar i ja smo se tada vozili Vojvodinom i u nekom momentu odlučili da odemo u kinesku fabriku LingLong u Zrenjaninu. Fabrika je tada bila apsolutno nedostupna za srpsku javnost i novinare, koji su bili sprečavani da priđu fabrici od strane nekih sumnjivih Kineza.

rastrašivanje
0

U februaru 2019. godine mirovne aktivistkinje i aktivisti više nevladinih organizacija u Srbiji došli su na ideju da obeleže dvadeset godina od ratnih zločina nad kosovskim Albancima koji su ubijeni tokom rata na Kosovu, a potom tajno zakopani u Centru za obuku SAJ-a u Batajnici, na obodu Beograda.  To treba da bude združena akcija na ulicama Beograda, koja će biti otvorena za učešće građanki i građana – bila je u startu jasna ideja svih nas – aktivista Inicijative mladih za ljudska prava, Fonda za humanitarno pravo i Žena u crnom.

rastrašivanje
0

Nenad je bio super lik, mlad momak, bivši sportista, otvorio je piljaru u kraju i brzo smo se zgotivili. Bio je jako vredan, po ceo dan u radnji, ljubazan, osmeh za svakog komšiju, a ja sam visio u kraju pošto sam često tu izvodio sina koji je voleo da se igra u malom parku ispred radnje. Uvek je imao poklončić za mog klinca, bananu ili neko drugo voće, dozvoljavao mu je da premešta voće i povrće što zna da bude jako zanimljivo kad imaš pet godina.

rastrašivanje
0

Ako bi trebalo da nađem najbolje reči koje opisuju suštinu svakog aktiviste onda je to ovaj navod.  „Aktivizmom plaćam svoju rentu što živim na ovoj planeti“ – Alice Walker . Aktiviste svi prepoznaju. Njih svi percipiraju kao pokretače dobrih stvari, kako u sredini u kojoj žive tako i šire. U društvu koje i danas lako poistovećujemo sa Domanovićem mrtvim morem aktivisti još više štrče nego ikad. Ti ljudi su oni “kojima sve smeta” i koji se “u sve mešaju” ali su oni prvi kojima se građani obraćaju ako naiđu na zid kada pokušaju da reše neki problem. Njih je nemoguće ignorisati. Oni vam ili ulivaju poverenje i lako dobiju vašu naklonost i vas za saveznika ili vas vređa njihova drskost: kako to da oni smeju (ono što ne smem ja). Aktivistu ćete prepoznati uvek i svuda. Nije to kavgadžija željan pažnje već budan čovek željan pravde. To su oni ljudi koji se za čas sa sličnima prepoznaju, lako organizuju. Za dobro koje  žele da urade njima je potreban jedan mig ili je dovoljno samo jedno “hajde”.

rastrašivanje
0

Sve su akcije i inicijative građanki i građana specifične. Široko polje delovanja, raznolikost mišljenja, brojne ideje i realizatorski virtuozi čine ih unikatnim. Logično je da su sve plod civilnog društva. Ova koju sam ja pokrenuo toliko je specifična da je gotovo nestvarna. Šta je to što je toliko razlikuje od ostalih? Samo jedna mala činjenica – začeo sam je van civilnog društva, kao policijski službenik, tačnije operativni radnik privrednog kriminaliteta. To je bio jedini izlaz iz situacije u kojoj sam se našao ja, ali i celo društvo.

rastrašivanje
0

Do početka srednje škole, obrazovanje je za mene bilo pravo. Pravo koje imam kao i moji vršnjaci. Pravo o kojem nisam ni razmišljala, jer se podrazumevalo da idem u školu, učestvujem na takmičenjima iz predmeta iz kojih sam želela, učim od nastavnika i profesora, platim mesečnu kartu i ne razmišljam o prevozu do škole, radim timske projekte, budem deo različitih sekcija, vikendima putujem 30 kilometara da bih pohađala matematičku školu za nadarene učenike. Prosto, imala sam mogućnost da učim, razvijam svoje talente i veštine, da ispunjavam svoje snove i ambicije.

rastrašivanje
0

Sedela sam kod kuće, gledala televizor i paralelno pratila šta se dešava na mojim društvenim mrežama, verujem da nam je ovakva konstalacija stvari svima dobro poznata.

Dok sam prolazila kroz svoj fejsbuk profil, na početnoj stranici sam primetila sliku momka koji rukama pravi nešto što bismo mogli nazvati albanskim nacionalnim simbolom. Fotografija je bila podeljena u lokalnoj fejsbuk grupi, imala je skoro 100 komentara a sam opis pozivao je na bojkot pekare u kojoj je osoba sa slika radila.

rastrašivanje
0

Ključni dan u mom građanskom aktivizmu je bio 30.06.2020.god. Siguran sam da je bio i jedan od najvažnijih datuma u mom životu. Tog dana u posetu Opštoj bolnici Novi Pazar je došla premijerka Ana Brnabić, Ministar zdravlja Zlatibor Lončar i potpredsednik Vlade Rasim Ljajić. Povod za njihov dolazak je bio šminkanje katastrofalne situacije u Opštoj bolnici Novi Pazar. Situacija je takođe bila loša ako ne i gora u Domovima zdravlja u Sjenici i Tutinu. Od aprila pa sve do njihove posete situacija se u Novom Pazaru, kada je u pitanju pandemija COVID-19 pogoršavala iz dana u dan. Kulminacija je bila upravo tokom njihovog dolaska. Tada smo imali 10 do 15 sahrana dnevno u Novom Pazaru.

rastrašivanje
0

Od avgusta ove godine ponovo sam krenuo na put u neka poznata i neka nova mesta po Evropi, sresti stare prijatelje i puno novih ljudi, raditi, učiti i zabavljati se u isto vreme. Srećna okolnost je i to da su…