U novom broju biltena Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35 čitajte autorski tekst Jovane Spremo, savetnice za pitanja procesa EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava (YUCOM), kao i autorski tekst Ivana Đurića, programskog direktora u…
Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) i Udruženje Narodni parlament iz Leskovca pozivaju aktiviste i aktivistkinje iz Subotice, Kikinde, Loznice, Bora, Zaječara, Negotina, Pirota, Knjaževca i okoline da se prijave na četvorodnevni program osnaživanja u pogledu njihovih prava, mogućnosti i zaštite. Program obuhvata četiri do šest dana aktivnosti koje će se održati u periodu od 10. februara – 2. marta 2021. godine putem Zoom platforme.
Građani Srbije prošli su kroz vanredno stanje koje je sa sobom donelo polemike oko ustavnosti uvedenih mera i kršenja ljudskih prava. Usledili su izbori, a reforma pravosuđa je izostala, što je Evropska komisija zabeležila u negativnom kontekstu u svom najnovijem izveštaju o napretku. U današnjem izdanju Skriniga o svemu ovome razgovaramo sa predsednicom Komiteta pravnika za ljudska prava Katarinom Golubović.
Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) i Udruženje Narodni parlament iz Leskovca pozivaju aktiviste i aktivistkinje iz Novog Pazara, Kragujevca, Niša, Leskovca, Užica, Šapca, Požege i okoline da se prijave na četvorodnevni program osnaživanja u pogledu njihovih prava, mogućnosti i zaštite. Program obuhvata četiri dana aktivnosti koje će se održati u periodu od 23. novembra do 13. decembra 2020. godine putem Zoom platforme.
Rešili ste da se razvedete. Osim što vas muče razna lična pitanja – da li je to vaš poraz ili hrabra odluka, da li će vam vaši bližnji pružiti podršku ili će vas osuđivati, kako će razvod uticati na vaš dalji život i život vaše dece, ako ih imate, muče vas i neka konkretna pitanja u vezi sa samim postupkom razvoda.
Zajedno sa partnerima, Beogradskim centom za bezbednosnu politiku i UG Narodni parlament, pokrećemo platformu “Solidarno za prava svih” koja će beležiti sve vrste napada, poput fizičkih napada na lica i imovinu, pretnji, napade putem sredstava elektronske komunikacije, kao i pravnih radnje koje se mogu smatrati pritiskom (npr. pokretanje postupka pred sudom, učestali inspekcijski nadzor itd.), počevši od 1. januara 2020. godine.
Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM, Katarina Golubović, kaže da je slučaj Ebru Timtik poznat međunarodnoj profesionalnoj javnosti.
“S obzirom na to da se već dugi niz godina u Turskoj advokati i te kako procesuiraju, i mnogi od njih se nalaze i u pritvoru, i u zatvoru. Ono što je zajedničko za sve ove procese je da su ti advokati bili zastupnici onih koji nisu po volji vlasti”, navodi Golubović.
Vanbračni partneri odskoro mogu da ostvare pravo na porodičnu penziju. Izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koje su stupile na snagu krajem 2019. godine, vanbračni partner je prvi put izričito pomenut kao član porodice umrlog lica (osiguranika, odnosno korisnika starosne, prevremene starosne ili invalidske penzije), u čemu se ogleda svrha izmene, jer samo članovi porodice (uže – supružnici/vanbračni partneri i deca, te šire roditelji, braća i sestre) umrlog lica mogu da ostvare pravo na porodičnu penziju.
Infografici „52 dana vanrednog stanja“ ukazuju na važne informacije u pogledu ograničenja osnovnih prava i sloboda za vreme trajanja vanrednog stanja u Republici Srbiji. Vanredno stanje proglašeno je 15. marta 2020. godine u u cilju sprečavanja širenja zaraze i posledica izazvanih virusom SARS-CoV-2, kada je i doneta Odluka o proglašenju vanrednog stanja, a okončano 6. maja 2020. godine Odlukom o ukidanju vanrednog stanja. Prvom odlukom i propisima koji su u narednih 52 dana doneti u vezi s istom, stvorila se zakonska osnova za ograničavanje pojedinih prava građana.
U čemu se ogleda značaj civilnog društva?
Na koji način civilno društvo učestvuje u procesu kreiranja javnih politika?
Koji je naš doprinos unapređenju vladavine prava i zaštite ljudskih prava?