Krivično gonjenje nekog lica zbog pretnji upućenih na društvenim mrežama predstavlja upravo ograničavanje slobode izražavanja u korist prava drugih koja je propisana zakonom, najčešće kroz krivično delo ugrožavanje sigurnosti.  U svetlu postojanja opasnosti da se ovo krivično delo kao ograničenje slobode izražavanja zloupotrebi čestim hapšenjima radi zastrašivanja pojedinaca koji kritikuju javne i političke ličnosti, osvrnućemo se na to šta krivično delo ugrožavanje sigrunosti prema našoj sudskoj praksi  jeste, odnosno šta nije.

Odlukom o ukidanju vanrednog stanja koju je Narodna skupština Republike Srbije donela 06. maja 2020. godine, polako se vraćamo u redovne životne tokove, te bi trebalo da se nastave i sudski postupci započeti pre proglašenja vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije. Konkretnih smernica za nastavak postupaka još uvek nema, ali je Zaključkom Visokog saveta sudstva propisan niz pravila ponašanja u sudovima u cilju sprečavanja širenja zarazne bolesti izazvane korona virusom.

Ako vaš poslodavac nije u mogućnosti da nastavi sa procesom rada za vreme trajanja vanrednog stanja, zakon mu dozvoljava da donese rešenje o kolektivnom godišnjem odmoru za sve zaposlene. Ovo rešenje se u redovnim okolnostima ne dostavlja zaposlenima, već se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca, ali s obzirom na proglašenje pandemije, poslodavci pribegavaju dostavljanju rešenja elektronskim putem. Zakon o radu zahteva da se rešenje objavi, odnosno dostavi zaposlenom 15 dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora, što se pokazalo kao problematično u praksi, jer su poslodavci bili prinuđeni da hitno reše status zaposlenih po proglašenju vanrednog stanja.

Prije tačno mjesec dana u Srbiji je uvedeno vanredno stanje zbog epidemije korona virusa. U tom periodu Vlada je zabranila kretanje građanima koji su stariji od 65 godina, ostalima je kretanje ograničeno. Ovog vikenda svim građanima će biti zabranjeno kretanje skoro četiri dana.

Gošća Vijesti Al Jazeere u Beogradu je Katarina Golubović, predsjednica Komiteta pravnika za ljudska prava-Yukom.

Skoro mesec dana od proglašenja vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije i donošenja Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, čini se da su se strasti, donekle, stišale u pogledu statusa zaposlenih, koji je u prvim nedeljama bio neizvestan i haotičan. Pretnje otkazom i sumorna predviđanja o gašenju firmi, pored pojačane brige o zdravlju usled proglašene pandemije, doveli su do pravne neizvesnosti i potencijalne egzistencijalne ugroženosti desetine hiljada zaposlenih.

Direktorka Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM Katarina Golubović ocenila je u Novom danu da nivo komunikacije nije bio na zadovoljavajućem nivou, ali da raste “pre svega zbog urgencija građana, institucija, ka Kriznom štabu”. “Kroz sajt covid mi dobijamo neke informacije, one zaista nisu dovoljne. Neophodno je svakodnevne propise koje donosi Vlada mnogo jednostavnije prezentovati građanima. Vrlo često ni mi pravnici ne možemo da se snađemo”, kaže Golubović.

Dok slušamo najave o ekonomskoj podršci, informacije o organizovanoj psihološkoj podršci, ne možemo a da ne primetimo da se pravna podrška gotovo ne pominje u izjavama domaćih funkcionera.

U trenutku kada se iz sata u sat menja propis, kada je bitno razlikovati preporuke od obaveze i prava, besplatna pravna podrška postaje neophodna. Kao što su ljudima potrebne maska, rukavice i izolacija da zaštite svoje zdravlje, tako im je potrebna pravna podrška kako bi zaštitili svoj pravni položaj, koji je, kao i sve, postao nesiguran.