Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM u saradnji sa Upravom za rodnu ravnopravnost realizovao je projekat Unapređivanje učešća žena iz dvostruko diskriminisanih grupa u političkom i javnom životu. Projekat je sproveden tokom 2012. godine i podržan je od strane International Management Group i Švedske razvojne agencije – SIDA.
Osnovni cilj bio je ispitivanje učešća žena u političkom i javnom životu, sa naglaskom na žene koje pripadaju marginalizovanim grupama.
Održane su tri fokus grupe sa predstavnicima nevladinih organizacija koje se bave zaštitom prava pripadnika marginalizovanih grupa, koje su za cilj imale identifikovanje uzroka diskriminacije sa aspekta žena iz osetljivih grupa, utvrđivanje najčešćih problema sa kojima se u svakodnevnom životu suočavaju. Takođe, obavljeno je više od dvadeset razgovora, polustruktuiranih interjua, sa predstavnicama i predstavnicima državnih organa na lokalnom kao i republičkom nivou, sa predstavnicama akademske zajednice, kao i sa predstavnicima medija. Održana su i dva treninga sa građankama i građanima Srbije, na kojima su predstavljeni pravni okviri za zaštitu od diskriminacije, približene procedure za slučaj povrede prava, ali i iskustva iz zemalja u regionu i EU.
Brošura Preporuke za poboljšanje položaja žena i unapređivanje ravnopravnosti polova kao i studija o položaju žena izloženih dvostrukoj i višestrukoj diskriminaciji rezultat su projektnih aktivnosti, kao i aktivnosti koje je YUCOM sprovodio u ranijem periodu.
YUCOM i Uprava za rodnu ravnopravnost održali su završnu press konferenciju na kojoj su predstavljeni rezultati projekta i na kojoj je diskutovano o mogućim preporukama i merama za poboljšanje položaja žena i ostvarivanja principa jednakih mogućnosti.
Konferencija
Položaj žena izloženih dvostrukoj i višestrukoj diskriminaciji
Beograd, CZKD, sreda, 10. oktobar 2012. godine u 13h
Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM i Uprava za rodnu ravnopravnost održali su konferenciju o položaju žena izloženih dvostrukoj i višestrukoj diskriminaciji. Predstavljeni su rezultati projekta Unapređivanje učešća žena iz dvostruko diskriminisanih grupa u političkom i javnom životu koji je podržan od strane International Management Group i Švedske razvojne agencije – SIDA.
O rezultatima sprovedenih istraživanja, zaključcima i preporukama za povećano učešće žena u političkom i javnom životu govorili su advokatica YUCOM-a, Kristina Todorović, Marko Kulić predstavnik Uprave za rodnu ravnopravnost i Milan Antonijević, direktor YUCOM-a.
Konferenciji su prisustvovali predstavnici civilnog društva, međunarodnih organizacija, kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Uprave za rodnu ravnopravnost i predstavnici medija.
Uvodničar je bio Milan Antonijević, koji je predstavio sprovedenu studiju i metodologiju istraživanja, kao i svrhu ovog projekta. On je naglasio da uprkos tome što postoje propisi koji za cilj imaju povećanje broja žena u političkom i javnom životu, pripadnice marginalizovanih grupa su još uvek malo zastupljene, a mere afirmativne akcije, kako one iz Ustava tako i one iz zakona, ne sprovode se na adekvatan način. Zatim je Marko Kulić predstavio Program za realizaciju NAP prioriteta (Nacionalnog akcionog plana za sprovođenje Strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti za period 2010-2015). Kao najvažnije oblasti naveo je prisustvo žena u javnom i političkom životu, ekonomsko osnaživanje žena i odnos medija prema ženama. Kao prioritetni strateški cilj izdvojio je prisustvo žena u javnom i političkom životu, u okviru koga je ova studija i urađena, naglasivši da ova oblast predstavlja oblast do koje je najteže bilo dopreti i da je situacija u praksi takva da iako sada imamo 30% žena u Parlamentu, na pozicijama koje nose faktičku moć žene nisu zastupljene u dovoljnoj meri. Predstavio je i publikacije koja je do sada Urava objavila: Smernice i kontrolne liste za donosioce odluka u vezi sa sprovođenjem i poštovanjem rodne ravnopravnosti, Smernice za uvođenje rodnog budžetiranja na nacionalnom nivou u Republici Srbiji, Žene i odlučivanje na lokalnom nivou, Kratak vodič kroz prava žena u Srbiji i sl. Zatim je Kristina Todorović predstavila studiju koju je YUCOM izradio, kao i Preporuke za poboljšanje položaja žena i unapređivanje ravnopravnosti polova, koje su definisane u okviru navedenog projekta. Zatim je predstavila analizu normativnog i institucionalnog okvira: ustavne norme, Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o ravnopravnosti polova, kao i niz supsidijarnih zakona.
Naročit akcenat stavljen je na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika kojim je propisano da na izbornoj listi svaki treći kandidat mora biti žena. Navedena norma omogućila je povećanje broja žena u parlamentu, ali u praksi je indikativno da ni jedna politička stranka na poslednjim parlamentarnim izborima nije prevazišla zakonsku normu i na listu stavila veći broj žena od propisanog zakonskog minimuma. Predstavljen je i formirani institucionalni okvir: osnovani Savet za ravnopravnost polova Vlade RS, Odbora za ravnopravnost polova Narodne skupštine RS, Sektora i Uprave za rodnu ravnopravnost pri Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike RS, kao i komisija i saveta kao pri lokalnim samoupravama kao lokalnih mehanizama za ostvarivanje ravnopravnosti. Tokom diskusije naglašena je uloga lokalne samouprave i potreba za beslpatnom pravnom, ali i psihološkom pomoći ženama iz marginalizovanih grupa. Đurđica Ergić iz Romskog ženskog centra „Bibija” je kritikovala rad formiranih saveta i komisija jer postoje samo na „papiru“, a faktički nemaju nikakve aktivnosti. Kristina Todorović je dalje govorila o stavovima političara o učešću žena u politici, gde ne postoji svest o stvarnoj potrebi za učešćem žena već se to posmatra samo kao jedan od uslova da bi Srbija nastavila putem evropskih integracija. U odnosu na razvijene zemlje u Vladi Srbije procentualno učestvuje dosta manje žena, tako u Srbiji 26% Vlade čine žene, dok je u Švedskoj ili Francuskoj to oko 50%. Dalje su predstavljene najčešće povrede prava na koje je ukazala studija, to je pre svega pravo na obrazovanje, tako se često deca iz marginalizovanih grupa upisuju u redovne škole, da bi se kasnije prebacivala u specijalizovane, osobe sa invaliditetom se konstantno susreću sa problemom pristupačnosti, a uvreženo je mišljenje da bi ženama sa invaliditetom nastavak školovanja predstavljao preveliki napor, tako da su one uglavnom upućene na tradicionalne ženske uloge. Kao nastavak problema u obrazovanju manjinskih grupa dolaze problemi prilikom ostrarivanja prava na rad i zapošljavanje: iako zakonski okvir postoji, podaci govore da su žene iz osetljivih grupa u većem procentu nezaposlene u odnosu na opšti prosek nezaposlenosti žena, tako su Romkinje za 39% više nezaposlene, raseljena lica 32%, a žene sa invaliditetom 15%. Iako poslodavci koji zapošljavaju više od 20 osoba imaju obavezu da zaposle jednu osobu sa invaliditetom, oni se uglavnom odlučuju da koriste zakonsku mogućnost plaćanja penala umesto zapošljavanja osoba sa invaliditetom. U praksi su žene sa invaliditetom uglavnom zaposlene u udruženjima osoba sa invaliditetom ili su samozaposlene, jako mali procenat je zaposlen u javnim ili privatnim preduzećima. Dalje je diskutovano i pitanje imovine i stanovanja, ali i nasilja nad ženama, gde postoji očigledna nesenzibilisanost državnih organa u ovakvim postupcima, a žene žrtve nasilja često i u pretkrivičnom i u krivičnom postupku dolaze u kontakt sa nasilnikom, što im otežava i inače neprijatan položaj. Takođe, nasilje se često ne prijavljuje, bilo ono emotivno ili seksualno. Pripadnice marginalizovanih grupa često nemaju prijavljeno prebilavalište što predstavalja prepreku u admninistrativnim postupcima prilikom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu. Nadalje, pripadnice marginalizovanih grupa se uglavnom kreću unutar svoje grupe i ostvaruju malo kotntakta sa spoljašnjim svetom, naročito ukoliko su nezaposlene, pa je i problem socijalne integracije prisutan.
Kristina Todorović je zatim iznela zaključke i preporuke koji su izvedeni iz studije:
• Nivo prepoznavanja diskriminacije je nizak: proporcionalan je nivou obrazovanja građana, i obrnuto proporcionalan nivou siromaštva;
• Nedovoljno učešće žena javnom i političkom životu;
• Nepoverenje u državne institucije;
• Nejednakost u ekonomskoj sferi;
• Nepostojanje rodno senzitivne statistike;
• Korišćenje rodno senzitivnog jezika;
• Uprkos zadovoljavajućem normativnom okviru, diskriminacija na osnovu pola, uključujući i dvostruku/višestruku diskriminaciju žena, još uvek je prisutna u društvu.
