Kultura sećanja uz policijske kordone: Ulična akcija “Batajnica – zakopana istina”

0

U februaru 2019. godine mirovne aktivistkinje i aktivisti više nevladinih organizacija u Srbiji došli su na ideju da obeleže dvadeset godina od ratnih zločina nad kosovskim Albancima koji su ubijeni tokom rata na Kosovu, a potom tajno zakopani u Centru za obuku SAJ-a u Batajnici, na obodu Beograda.

To treba da bude združena akcija na ulicama Beograda, koja će biti otvorena za učešće građanki i građana – bila je u startu jasna ideja svih nas – aktivista Inicijative mladih za ljudska prava, Fonda za humanitarno pravo i Žena u crnom.

Želeli smo da predstavimo razmere državnog zločina nad albanskim civilima koji su ubijeni,  zakopani na lokalnim grobljima i potom, na osnovu odluke Miloševićevog državnog vrha, tajno premešteni u strogo čuvanom strelištu SAJ-a u Beogradu, a neki od njih bačeni u jezero Perućac i u kamp policije u Petrovom Selu i drugim mestima. Za sve lokacije  na  kojima su žrtve bile zakopane, kao što su Rudnica i Kiževak, bila je odgovorna ili policija Srbije ili Vojska Jugoslavije.

Kao datum obeležavanja odabrali smo 26. mart 2019. godine jer su pripadnici MUP-a Srbije tog dana 1999. godine u opštini Suva Reka ubili 53 civila; među njima 49 članova porodice Beriša od kojih je  dvadeset četvoro pronađeno u jednoj od masovnih grobnica u Batajnici.

Od prvobitne ideje da se na Trgu Republike postavi kamion hladnjača, koji ima jasnu asocijaciju na operaciju skrivanja leševa, došli smo do koncepta performansa koji je trebalo da  pokaže skrivanje, pa  otkrivanje zakopanih ostataka albanskih civila.

Odštampali smo veliki baner dug više od 10 metara na kojem su bila ispisana imena svih  ubijenih ljudi kao i mesta na  kojima su se ti zločini dogodili.

Aktivistkinje i aktivisti naše tri organizacije izveli su performans “Batajnica 744: Zakopana istina” u sred Knez Mihailove ulice u Beogradu – uz već uobičajeno prisustvo uniformisanih policijaca postavljenih u formaciji kordona.

Najpre smo zemljom zatrpali  natpis sa imenima 744 žrtave i mestima zločina, demonstrirajući poricanje ratnih zločina na Kosovu, za šta ključnu odgovornost snosi država Srbija.

Nakon nešto više od pola sata, grupa aktivista je sa građanima sklonila zemlju s natpisa, zahtevajući od institucija Srbije da priznaju žrtve i tako društvu omoguće pravo na istinu o zločinima i operaciji skrivanja leševa.

Nakon performansa, opet uz pratnju policije, prošetali smo glavnim gradskim ulicama do Narodne skupštine Srbije. Tamo je tridesetak aktivstkinja i aktivista visoko razvilo  baner na platou ove ustanove, gde je usvojeno niz zakona, koji obavezuju na procesuiranje ratnih zločina.

Inicijativa mladih za ljudska prava je 2018. godine uputila poziv listama koje su učestvovale na beogradskim izborima da se izjasne po pitanju podizanja memorijala u Batajnici. Od 24 liste izjasnilo se samo njih pet –  Liberalno demokratska partija, Republikanska stranka, grupa građana Šta radite bre – Marko Bastać, Pokret slobodnih građana, odnosno Saša Janković u svoje lično ime, kao i Pokret obnove kraljevine Srbije.

Od 2019. godine do danas otkrivena je još jedna masovna grobnica u rudniku Kiževak sa posmrtnim ostacima najmanje devet kosovskih Albanaca za koje se pretpostavlja da su ubijeni u ratnom zločinu u selu Rezala, dok je nedavno pretraživana i lokacija Štavalj.

Ministar policije Aleksandar Vulin, koji ne propušta priliku da Albance nazove “Šiptarima” je prošle godine zajedno sa jednim od planera operacije skrivanja tela, Obradom Stevanovićem prisustvovao zvaničnoj komemoraciji u znak sećanja na pripadnike policije koji su stradali od NATO bombardovanja .

Obeležja niti zvaničnih komemoracija za žrtve pronađene u masovnim grobnicama na teritoriji Srbije do danas nema.

Na žrtve zločina u Srbiji podsećaju samo i jedino  aktivistikinje i aktivisti nevladinih organizacija – Fond za humanitarno pravo je 2015. godine pokrenuo Inicijativu za memorijal u Batajnici za koji je moguće potpisati online peticiju. Na takve i slične inicijative predstavnici vlasti nisu se ni osvrnuli.

Da paradoks bude veći, u Batajnici, u naselju 13. maj, je 2011. godine je na inicijativu SAJ-a započeta izgradnja crkve posvećene svetom Stefanu Dečanskom.  Temelje crkve iskopali su pripadnici ove jedinice, a patrijarh Srpske pravoslavne crkve, Irinej ih je 2018. godine upravo zbog toga odlikovao Ordenom svetog kralja Milutina.

Shodno ovakvom poricateljskom odnosu države prema žrtvama zločina i slavljenju onih koji su u zločinima na Kosovu imali vodeće uloge, komemorativni aktivizam kroz ovakve performanse trebalo bi negovati, jer jedino oni mogu da  nadvladaju cinizam, neadekvatne aktivističke prakse i opresivni državni aparat.

Ograničenja, kao što simbolično predstavlja kordon policije na našem performansu iz 2019. godine, guše slobodu izražavanja i slobodu okupljanja svih onih koji sebe vide kao mirovne aktiviste koji žele da na  kreativan i nov način otvore mogućnost  za empatiju prema žrtvama ratnih zločina bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost.

Autor: Marko Milosavljević

Share.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.