Stav Srbije prema zahtevu sto NVO da se 11. juli proglasi Danom secanja na genocid u Srebrenici
Posle citavog niza akcija i pritiska NVO na vlasti u Srbiji da se u Narodnoj skupštini usvoji Deklaracija o Srebrenici i da se 11. juli proglasi Danom secanja na genocid u Srebrenici, zvanicni odgovor vlasti nikada nije stigao.
Hronologija:
– Povodom desete godišnjice genocida u Srebrenici, grupa od 8 nevladinih organizacija je juna 2005. godine uputila Narodnoj skupštini Republike Srbije Deklaraciju o Srebrenici kojom se od države zahtevalo da preduzme sve mere zaštite prava žrtava ratnih zlocina, posebno žrtava genocida u Srebrenici, kao i da osudi zlocin koji je ucinjen u naše ime.
Deklaracija nikada nije uvrštena u dnevni red skupštinskih zasedanja, ali je izazavala burnu reakciju u društvu i medu politicarima. Deklaraciju je podržalo oko 50 nevladinih organizacija iz cele Srbije i veliki broj javnih licnosti, ali i pojedine politicke stranke.
– Zahtev da Skupština usvoji Deklaraciju o Srebrenici obnovljen je i 2006. i 2007. godine.
– Medunarodni sud pravde po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije 2007. godine, donosi presudu kojom se utvrduje da Srbija nije direktno odgovorna za genocid u Srebrenici, ali da je odgovorna što ga nije sprecila, kao i zato što još uvek nije uhapsila Ratka Mladica. Predsednik Srbije Boris Tadic tim povodom izjavljuje da Srbija ima obavezu da po hitnom postupku usvoji Deklaraciju o Srebrenici i da ce svi oni koji u Skupštini budu glasali protiv Deklaracije glasati protiv nacionalnih interesa Srbije. Deklaracija nikada nije stavljena na dnevni red Skupštine.
