Opasne namere, tragikomičan predlog

0

Šta kažu pravnici o inicijativi Marija Spasića da se kao krivično delo prepozna napad na psihički integritet i spokojstvo člana porodice najviših državnih funkcionera? Da li je nerazgovetno iznesena najava samo ekscentrični udvorički pokušaj pojedinca ili, pak, probni balon posle kojeg bi moglo ozbiljnije da se radi na uskraćivanju slobode govora?

U jutarnjem programu Pink televizije Mario Spasić, generalni sekretar Saveta za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije Transparentnost, najavio je podnošenje inicijative za uvođenje novog krivičnog dela “napada na psihički i integritet i spokojstvo člana porodice predstavnika najviših državnih funkcionera”. 

“Evo ekskluzivna vest za vas, da ćemo sutra podneti inicijativu za izmenu Krivičnog zakonika i to baš u delu krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije gde ćemo insistirati uvođenje potpuno novog krivičnog dela koje bi se zvalo napad na psihički integritet i spokojstvo člana porodice predstavnika najviših državnih funkcionera.”

Atak na slobodu govora?

Uprkos retoričkoj papazjaniji Spasića, lako je razumeti njegove namere. Čak i hipotetički,  tek kao nagoveštaj, to što je rekao atak je na slobodu govora, smatra Rodoljub Šabić, advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja.

“Eventualno usvajanje predloga vratilo bi slobodu govora decenijama unazad, u najcrnje dane Miloševićeve vladavine”, rekao je Šabić za Istinomer.

Da bi takvo krivično delo imalo izuzetno nepovoljan uticaj na slobodu izražavanja “koja je već ozbiljno ugrožena”, mišljenje je i dr Katarine Golubović iz YUCOM-a.

Kako kaže, napad na nečiji psihički integritet i spokojstvo može dosta široko da se tumači, pa su moguće i mnogobrojne zloupotrebe.

“Sankcionisati tako nešto krivično, naročito u delu koji se odnosi na napad na ustavno uređenje države predstavljalo bi neodopustivo ograničenje slobode izražavanja u korist nosilaca vlasti, budući da su im već na raspolaganju građansko – pravni mehanizmi zaštite za koje su uspostavljeni jasni međunarodni standardi.”

Zato se Golubović i pita: “Ako neko već može biti odgovoran građanski za kršenje prava na privatnost, povredu časti i ugleda i kršenje ostalih ličnih prava, zašto je potrebno pojačati tu odgovornost krivičnom? Da li neko zaista treba da ode u zatvor zato što je, na primer, opsovao nečijeg člana porodice?”

Ona, takođe, podseća i da se Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) više puta oglašavao o slučajevima napada na psihički integritet i spokojstvo nekog člana porodice javnog funkcionera, i to u kontekstu prava na privatnost političara, odnosno njihovih porodica.

“ESLJP je postavio jasnu granicu između privatnog i javnog života političara i državnih funkcionera. Ipak, ni u jednom slučaju u kom se izjašnjavao ESLJP nije se radilo o krivično-pravnoj, već o građansko-pravnoj sankciji”.

Funkcioneri već zaštićeni

Šabić podseća da Krivični zakonik funkcionere već štiti, i to od pretnje da će biti napadnuti njihov život ili telo, kao i da je za to zaprećena oštra kazna – do čak pet godina zatvora (član 138a).

“Tome treba dodati da su u poslednje vreme sudovi počeli pod pretnjom podrazumevati i stvari koje dosadašnja praksa nije tretirala kao ozbiljnu pretnju.”

Krivičnim zakonikom su, kako Šabić podseća, od napada na ugled i od klevete zaštićeni i funkcioneri i drugi građani.

“Ideja da se pod firmom zaštite države i ustavnog poretka štiti nekakav lični ‘integritet’ funkcionera, a pogotovo članova njihovih porodica, asocira na Srednji vek, na položaj plemstva u feudalnom pravu”, jasan je Šabić.

Šta bi iz EU rekli?

Šabić veruje da Srbija, s obzirom na pretenzije naše zemlje prema članstvu u EU, sebi ne može dozvoliti da se ozbiljno bavi ovim predlozima.

“Reč je o providnom, nevešto maskiranom pokušaju da se u pravni poredak Srbije vrati ozloglašeni verbalni delikt. A verbalni delikt smo između ostalog, kao nasleđe autoritarne prošlosti, upravo na zahtev EU teškom mukom uklonili.”

Spasić kao “probni balon”?

Golubović Spasića vidi kao “figuru koja unazad nekoliko godina ima ulogu da pokreće neopravdane pravne procese, koji su uvod u negativnu medijsku kampanju”.

Ona podseća da on nije pravnik, ali da je i on sam funkcioner. Samim tim, činjenica da se u medijima bavi agitovanjem za uvođenje ovakvog krivičnog dela, za Golubović “jasno govori da je Spasić uvodničar u izvršenje dobro pripremljenog scenarija”.

I Šabić se slaže da je Spasić ovde ‘probni balon’. 

“Već smo nedavno imali asocijativan primer s predlogom jednog zvaničnika Ministarstva pravde da predsednik republike bira sudije. Tada se, nakon oštrih reakcija struke, sam predsednik tome suprotstavio. Nije isključeno da će se to ponoviti”, kaže Šabić.

Na kraju, Šabić zaključuje da sa čisto pravne strane Spasićev predlog zapravo nije vredan bilo kakvog komentara. “Eventualno, jednom rečju – tragikomičan.”

Izvor

Share.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.