Poglavlje 23- Pravosuđe i osnovna prava
Pregovori o pristupanju predstavljaju krajnju fazu procesa integracije države kandidata u Evropsku uniju. Pregovara se o uslovima pod kojima država kandidat pristupa EU, a koji se, u osnovi, odnose na usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU. Novi pristup Evropske komisije pregovorima sa budućim državama članicama nalaže da se najpre otvore pregovori u poglavljima 23 i 24, koja obuhvataju oblast pravosuđa i osnovnih prava, i pravdu, slobodu i bezbednost.
Poglavlje Pravosuđe i osnovna prava je novo, uvedeno nakon šestog talasa proširenja Evropske unije. Politike pravosuđa i osnovnih prava imaju za cilj očuvanje i unapređenje Evropske unije kao prostora slobode, bezbednosti i pravde. Kroz ispunjavanje uslova iz ovog poglavlja Srbija treba da sprovede brojne reforme i aktivnosti koje imaju direktan uticaj na svakodnevni život građana. Sadržajno, Poglavlje 23 je podeljeno na četiri tematske celine, koje čine: reforma pravosuđa, antikorupcijska politika, osnovna prava i prava državljana EU. Nezavisno sudstvo, sa neophodnim kapacitetima za održavanje i zaštitu vladavine prava je kamen temeljac ovih politika. U Evropskoj uniji je, uočavanjem važnosti postojanja nezavisnog i efikasnog pravosuđa, definisan niz preporuka za ostvarivanje nepristrasnosti, integriteta i visokih standarda sudstva. To zahteva ozbiljnu posvećenost eliminisanju spoljnih uticaja na pravosuđe, nameni odgovarajućih finansijskih sredstava i obuci. Isto tako, države članice su dužne da se efikasno bore protiv korupcije, jer ona predstavlja pretnju stabilnosti demokratskih institucija i vladavini prava. Materija o kojoj se razgovora u ovom poglavlju se odnosi na ispunjavanje političkih kriterijuma koji su osnovni preduslov daljih integracija. Malo je propisa na nivou Evropske unije koji regulišu ovu oblast i u najvećem delu ostavljeno je državama članicama da na najbolji način urede ova pitanja i da poštuju standarde koji predstavljaju temelje Evropske unije. S obzirom da je cilj pregovora da država kadidat postane članica EU, neophodno je da se izgradi međusobno poverenje i da se osigura funkcionalnost samog sistema, poštujući vrednosti same Evropske unije.
U ponedeljak, 24. maja 2021. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije održano je Treće javno slušanje o promenama Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Slušanja se organizuju povodom započinjanja izmena Ustava u delu koji se odnosi na uređenje pravosudne grane vlasti, sudove i tužilaštva i nadležnosti Narodne skupštine kako bi se obezbedila nezavisnost pravosuđa od političkog uticaja, maksimalno ograničavajući uticaj zakonodavne i izvršne vlasti u postupku odabira, predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka funkcije sudija, predsednika sudova i (zamenika) javnih tužilaca.
Povodom niza aktivnosti Vlade na formalnom sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23, Radna grupa za Poglavlje 23 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji upozorava da isključivo formalno ispunjavanje merila bez suštinske promene ponašanja, ne dovodi do unapređenja vladavine prava i poštovanja principa podele vlasti. Visoki savet sudstva 15. aprila 2021. godine doneo Odluku o izmenama dopunama Poslovnika Visokog saveta sudstva i time uspostavio mehanizam koji će omogućiti Savetu direktno reagovanje na slučajeve nedozvoljenog uticaja na sudstvo i sudije. Budući da su upravo javni funkcioneri i poslanici ti koji najčeće komentarišu rad i odluke sudija i tužilaca, time vršeći politički uticaj, nadamo se da će ovaj mehanizam zaista funkcionisati, kada se već ne primenjuju postojeći propisi koji bi mogli da spreče ovakvo ponašanje.
Brojne ocene nakon prošlogodišnjeg objavljivanja nove metodologije proširenja EU glasile su da njena primena na Crnu Goru i Srbiju neće dramatično promeniti trenutna pravila. Ovo je potvrdio i predlog Evropske komisije koji je prošle nedelje stigao do medija u regionu, o kojem tek treba da se izjasne vlade država članica. Očekuje se, ipak, da će “prelazna merila” postati kategorija sa još većom težinom u narednom periodu.
Brojne ocene nakon prošlogodišnjeg objavljivanja nove metodologije proširenja EU glasile su da njena primena na Crnu Goru i Srbiju neće dramatično promeniti trenutna pravila. Ovo je potvrdio i predlog Evropske komisije koji je prošle nedelje stigao do medija u regionu, o kojem tek treba da se izjasne vlade država članica. Očekuje se, ipak, da će “prelazna merila” postati kategorija sa još većom težinom u narednom periodu.
Ovim putem izražavamo naše nezadovoljstvo izostankom reformi koje je Vlada Srbije prihvatila da sprovede u procesu pristupanja EU, pogoršanjem poštovanja demokratskih principa i vladavine prava, prisustvom govora mržnje i porastom nasilja nad pojedincima, novinarima, medijima, političkim neistomišljenicima i organizacijama civilnog društva koji na osnovu prava koja im garantuju Ustav i…
– Nisu uvaženi naši komentari koji su se ticali procesa izmena Ustava u oblasti pravosuđa. Dosta naših članica je zauzelo stav da bi, jednom kada se ovaj proces nađe pred skupštinskim odborom, trebalo otvoriti debatu u koju bi bili uključeni i stručnjaci, kako bi se pronašla najbolja rešenja. Takođe, insistirali smo na tome da bi i konačnu verziju ustavnih amandmana trebalo ponovo poslati Venecijanskoj komisiji na odlučivanje. Ipak, u revidiranoj verziji Akcionog plana stoji da će nacrt biti poslat u Venecijansku komisiju samo ako pretrpi suštinske izmene, kaže Spremo.
Ministarstvo pravde Republike Srbije obavestilo je 5. juna 2020. godine Radnu grupu Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 23 o završetku konsultativnog procesa povodom izmene Akcionog plana za Poglavlje 23. Radnoj grupi dostavljen je Izveštaj o javnim konsultacijama sa NKEU koji se odnosi na drugi ciklus konsultacija, a po zahtevu grupe i poslednja verzija Akcionog plana za Poglavlje 23. Kako navode iz Ministarstva Akcioni plan upućen je na mišljenje državnim organima u okviru procedure za usvajanje.
Radna grupa NKEU za Poglavlje 23 održala je četvrtu po redu sednicu u procesu revizije akcionog plana za poglavlje 23, povodom druge revidirane verzije koja se odnosi na oblast Borbe protiv korupcije i Pravosuđa. Na sednici su pored članova radne grupe, prisustvovali i predstavnici Ministarstva pravde, Ministarstva za evropske integracije, kao i predstavnici pregovaračkog tima. Sednicu je otvorila koordinatorka radne grupe za Poglavlje 23, Jovana Spremo.
Jovana Spremo ističe da bi proces revizije trebalo bi privesti kraju, kako bi bio omogućen “konačni početak praćenja realnog stanja i napretka reformi u punom kapacitetu, jer smo već dve godine preopterećeni samom revizijom”. “To se suprotstavlja smislu revizije”, ocenjuje Spremo.
Radna grupa NKEU za Poglavlje 23 održala je drugu sednicu povodom prvog nacrta revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23. Na sednici su prisustvovali predstavnici Ministarstva pravde, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, članice NKEU za Poglavlje 23, kao i predstavnici Međusektorske grupe za slobodu izražavanja i medije.