Poglavlje 23- Pravosuđe i osnovna prava
Pregovori o pristupanju predstavljaju krajnju fazu procesa integracije države kandidata u Evropsku uniju. Pregovara se o uslovima pod kojima država kandidat pristupa EU, a koji se, u osnovi, odnose na usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU. Novi pristup Evropske komisije pregovorima sa budućim državama članicama nalaže da se najpre otvore pregovori u poglavljima 23 i 24, koja obuhvataju oblast pravosuđa i osnovnih prava, i pravdu, slobodu i bezbednost.
Poglavlje Pravosuđe i osnovna prava je novo, uvedeno nakon šestog talasa proširenja Evropske unije. Politike pravosuđa i osnovnih prava imaju za cilj očuvanje i unapređenje Evropske unije kao prostora slobode, bezbednosti i pravde. Kroz ispunjavanje uslova iz ovog poglavlja Srbija treba da sprovede brojne reforme i aktivnosti koje imaju direktan uticaj na svakodnevni život građana. Sadržajno, Poglavlje 23 je podeljeno na četiri tematske celine, koje čine: reforma pravosuđa, antikorupcijska politika, osnovna prava i prava državljana EU. Nezavisno sudstvo, sa neophodnim kapacitetima za održavanje i zaštitu vladavine prava je kamen temeljac ovih politika. U Evropskoj uniji je, uočavanjem važnosti postojanja nezavisnog i efikasnog pravosuđa, definisan niz preporuka za ostvarivanje nepristrasnosti, integriteta i visokih standarda sudstva. To zahteva ozbiljnu posvećenost eliminisanju spoljnih uticaja na pravosuđe, nameni odgovarajućih finansijskih sredstava i obuci. Isto tako, države članice su dužne da se efikasno bore protiv korupcije, jer ona predstavlja pretnju stabilnosti demokratskih institucija i vladavini prava. Materija o kojoj se razgovora u ovom poglavlju se odnosi na ispunjavanje političkih kriterijuma koji su osnovni preduslov daljih integracija. Malo je propisa na nivou Evropske unije koji regulišu ovu oblast i u najvećem delu ostavljeno je državama članicama da na najbolji način urede ova pitanja i da poštuju standarde koji predstavljaju temelje Evropske unije. S obzirom da je cilj pregovora da država kadidat postane članica EU, neophodno je da se izgradi međusobno poverenje i da se osigura funkcionalnost samog sistema, poštujući vrednosti same Evropske unije.
Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 23 održala je redovnu sednicu 26. maja 2022. godine u Palati Srbija, posvećenu analizi kvartalnog izveštaja za prvi kvartal 2022. godine. Sastanku su prisustvovale članice radne grupe i predstavnici Ministarstva pravde na čelu sa šefom pregovaračke grupe za Poglavlje 23.
Za ministarku Maju Popović Ministarstvo pravde Nemanjina 22-26, Beograd Poštovana gospođo Popović, Narodna skupština Republike Srbije proglasila je 9. februara 2022. godine Akt o promeni Ustava Republike Srbije i Ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava RS, nakon što su građani na referendumu potvrdili promenu Ustava u delu koji…
U četvrtak 3. februara 2022. godine Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35 organizovala je sastanak sa ambasadorom Miroslavom Lajčakom, specijalnim predstavnikom Evropske unije za pregovore Beograda i Prištine i regionalna pitanja Zapadnog Balkana.
Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 23 održala je redovnu sednicu 7. decembra 2021. godine u Palati Srbija, posvećenu javnim raspravama održanim u toku 2021. godine (izmene i dopune Zakona o parničnom postupku, Krivičnog zakonika i Zakona o sprečavanju korupcije) i trenutnim položajem nacionalnih manjina u Republici Srbiji.
U ponedeljak, 24. maja 2021. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije održano je Treće javno slušanje o promenama Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Slušanja se organizuju povodom započinjanja izmena Ustava u delu koji se odnosi na uređenje pravosudne grane vlasti, sudove i tužilaštva i nadležnosti Narodne skupštine kako bi se obezbedila nezavisnost pravosuđa od političkog uticaja, maksimalno ograničavajući uticaj zakonodavne i izvršne vlasti u postupku odabira, predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka funkcije sudija, predsednika sudova i (zamenika) javnih tužilaca.
Povodom niza aktivnosti Vlade na formalnom sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23, Radna grupa za Poglavlje 23 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji upozorava da isključivo formalno ispunjavanje merila bez suštinske promene ponašanja, ne dovodi do unapređenja vladavine prava i poštovanja principa podele vlasti. Visoki savet sudstva 15. aprila 2021. godine doneo Odluku o izmenama dopunama Poslovnika Visokog saveta sudstva i time uspostavio mehanizam koji će omogućiti Savetu direktno reagovanje na slučajeve nedozvoljenog uticaja na sudstvo i sudije. Budući da su upravo javni funkcioneri i poslanici ti koji najčeće komentarišu rad i odluke sudija i tužilaca, time vršeći politički uticaj, nadamo se da će ovaj mehanizam zaista funkcionisati, kada se već ne primenjuju postojeći propisi koji bi mogli da spreče ovakvo ponašanje.
Brojne ocene nakon prošlogodišnjeg objavljivanja nove metodologije proširenja EU glasile su da njena primena na Crnu Goru i Srbiju neće dramatično promeniti trenutna pravila. Ovo je potvrdio i predlog Evropske komisije koji je prošle nedelje stigao do medija u regionu, o kojem tek treba da se izjasne vlade država članica. Očekuje se, ipak, da će “prelazna merila” postati kategorija sa još većom težinom u narednom periodu.
Brojne ocene nakon prošlogodišnjeg objavljivanja nove metodologije proširenja EU glasile su da njena primena na Crnu Goru i Srbiju neće dramatično promeniti trenutna pravila. Ovo je potvrdio i predlog Evropske komisije koji je prošle nedelje stigao do medija u regionu, o kojem tek treba da se izjasne vlade država članica. Očekuje se, ipak, da će “prelazna merila” postati kategorija sa još većom težinom u narednom periodu.
Ovim putem izražavamo naše nezadovoljstvo izostankom reformi koje je Vlada Srbije prihvatila da sprovede u procesu pristupanja EU, pogoršanjem poštovanja demokratskih principa i vladavine prava, prisustvom govora mržnje i porastom nasilja nad pojedincima, novinarima, medijima, političkim neistomišljenicima i organizacijama civilnog društva koji na osnovu prava koja im garantuju Ustav i…
– Nisu uvaženi naši komentari koji su se ticali procesa izmena Ustava u oblasti pravosuđa. Dosta naših članica je zauzelo stav da bi, jednom kada se ovaj proces nađe pred skupštinskim odborom, trebalo otvoriti debatu u koju bi bili uključeni i stručnjaci, kako bi se pronašla najbolja rešenja. Takođe, insistirali smo na tome da bi i konačnu verziju ustavnih amandmana trebalo ponovo poslati Venecijanskoj komisiji na odlučivanje. Ipak, u revidiranoj verziji Akcionog plana stoji da će nacrt biti poslat u Venecijansku komisiju samo ako pretrpi suštinske izmene, kaže Spremo.