Poglavlje 23- Pravosuđe i osnovna prava
Pregovori o pristupanju predstavljaju krajnju fazu procesa integracije države kandidata u Evropsku uniju. Pregovara se o uslovima pod kojima država kandidat pristupa EU, a koji se, u osnovi, odnose na usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU. Novi pristup Evropske komisije pregovorima sa budućim državama članicama nalaže da se najpre otvore pregovori u poglavljima 23 i 24, koja obuhvataju oblast pravosuđa i osnovnih prava, i pravdu, slobodu i bezbednost.
Poglavlje Pravosuđe i osnovna prava je novo, uvedeno nakon šestog talasa proširenja Evropske unije. Politike pravosuđa i osnovnih prava imaju za cilj očuvanje i unapređenje Evropske unije kao prostora slobode, bezbednosti i pravde. Kroz ispunjavanje uslova iz ovog poglavlja Srbija treba da sprovede brojne reforme i aktivnosti koje imaju direktan uticaj na svakodnevni život građana. Sadržajno, Poglavlje 23 je podeljeno na četiri tematske celine, koje čine: reforma pravosuđa, antikorupcijska politika, osnovna prava i prava državljana EU. Nezavisno sudstvo, sa neophodnim kapacitetima za održavanje i zaštitu vladavine prava je kamen temeljac ovih politika. U Evropskoj uniji je, uočavanjem važnosti postojanja nezavisnog i efikasnog pravosuđa, definisan niz preporuka za ostvarivanje nepristrasnosti, integriteta i visokih standarda sudstva. To zahteva ozbiljnu posvećenost eliminisanju spoljnih uticaja na pravosuđe, nameni odgovarajućih finansijskih sredstava i obuci. Isto tako, države članice su dužne da se efikasno bore protiv korupcije, jer ona predstavlja pretnju stabilnosti demokratskih institucija i vladavini prava. Materija o kojoj se razgovora u ovom poglavlju se odnosi na ispunjavanje političkih kriterijuma koji su osnovni preduslov daljih integracija. Malo je propisa na nivou Evropske unije koji regulišu ovu oblast i u najvećem delu ostavljeno je državama članicama da na najbolji način urede ova pitanja i da poštuju standarde koji predstavljaju temelje Evropske unije. S obzirom da je cilj pregovora da država kadidat postane članica EU, neophodno je da se izgradi međusobno poverenje i da se osigura funkcionalnost samog sistema, poštujući vrednosti same Evropske unije.
Povodom javnog istupanja zamenica javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Bojane Savović i Jasmine Paunović, Nacionalni konvent o EU pruža podršku tužiteljkama i svim drugim tužiocima koji su se našli u sličnoj situaciji, uzimajući u obzir da ovo nisu prvi slučajevi premeštaja u Višem javnom tužilaštvu, otkako je za Višeg javnog tužioca izabran Nenad Stefanović. Podsećamo da se premeštaji ovog tipa vrše godišnjim rasporedom, te ukazujemo da se u ovim vanrednim premeštajima, u skladu sa javno dostupnim informacijama, izvesno radi o kršenju procedure predviđene Pravilnikom o upravi u javnim tužilaštvima.
Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 23 upozorava javnost da je pet predloga pravosudnih zakona usvojeno od strane Vlade Republike Srbije i ušlo u skupštinsku proceduru 17. januara 2023. godine svega 36 časova od završetka javne rasprave.[1] Na ovaj način dovodi se u pitanje smisao javne rasprave, održanih 5 sastanaka sa stručnom javnosti, kao i više od 50 priloga sa komentarima koje su dostavljeni Ministarstvu pravde, koje je bilo praktično nemoguće razmotriti u tom roku.
У циљу независности правосуђа, а у контексту увојених амандмана на Устав РС у делу који се односи на правосуђе и новог Уставног закона у фебруару 2022. године, Република Србија се обавезала да спроведе и свеобухватну реформу системских правосудних закона (активност 1.1.1.2.). Радна група НКЕУ за Поглавље 23 је током године инсистирала на што ранијем приступању изменама ових закона, пре свега Закону о судијама, Закону о уређењу судова, Закону о јавном тужилаштву, Закону о Високом савету судства и Закону о Високом савету тужилаштва, а потом и Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, и Закона о Правосудној академији.
Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU) poziva Ministarstvo unutrašnjih poslova da javnu raspravu o Nacrtu zakonu o unutrašnjim poslovima produži do 31. januara 2023. godine kako bi se se omogućilo unapređenje spornih delova teksta Nacrta. Nakon uvida u tekst Nacrta i prateće obrazloženje, NKEU smatra da predložena rešenja nisu po meri građana Srbije niti ispunjavaju obaveze koje je Vlada Srbije preuzela u okviru pristupnih pregovora sa Evropskom unijom.
Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 23 održala je redovnu sednicu 26. maja 2022. godine u Palati Srbija, posvećenu analizi kvartalnog izveštaja za prvi kvartal 2022. godine. Sastanku su prisustvovale članice radne grupe i predstavnici Ministarstva pravde na čelu sa šefom pregovaračke grupe za Poglavlje 23.
Za ministarku Maju Popović Ministarstvo pravde Nemanjina 22-26, Beograd Poštovana gospođo Popović, Narodna skupština Republike Srbije proglasila je 9. februara 2022. godine Akt o promeni Ustava Republike Srbije i Ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava RS, nakon što su građani na referendumu potvrdili promenu Ustava u delu koji…
U četvrtak 3. februara 2022. godine Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35 organizovala je sastanak sa ambasadorom Miroslavom Lajčakom, specijalnim predstavnikom Evropske unije za pregovore Beograda i Prištine i regionalna pitanja Zapadnog Balkana.
Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 23 održala je redovnu sednicu 7. decembra 2021. godine u Palati Srbija, posvećenu javnim raspravama održanim u toku 2021. godine (izmene i dopune Zakona o parničnom postupku, Krivičnog zakonika i Zakona o sprečavanju korupcije) i trenutnim položajem nacionalnih manjina u Republici Srbiji.
U ponedeljak, 24. maja 2021. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije održano je Treće javno slušanje o promenama Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Slušanja se organizuju povodom započinjanja izmena Ustava u delu koji se odnosi na uređenje pravosudne grane vlasti, sudove i tužilaštva i nadležnosti Narodne skupštine kako bi se obezbedila nezavisnost pravosuđa od političkog uticaja, maksimalno ograničavajući uticaj zakonodavne i izvršne vlasti u postupku odabira, predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka funkcije sudija, predsednika sudova i (zamenika) javnih tužilaca.
Povodom niza aktivnosti Vlade na formalnom sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23, Radna grupa za Poglavlje 23 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji upozorava da isključivo formalno ispunjavanje merila bez suštinske promene ponašanja, ne dovodi do unapređenja vladavine prava i poštovanja principa podele vlasti. Visoki savet sudstva 15. aprila 2021. godine doneo Odluku o izmenama dopunama Poslovnika Visokog saveta sudstva i time uspostavio mehanizam koji će omogućiti Savetu direktno reagovanje na slučajeve nedozvoljenog uticaja na sudstvo i sudije. Budući da su upravo javni funkcioneri i poslanici ti koji najčeće komentarišu rad i odluke sudija i tužilaca, time vršeći politički uticaj, nadamo se da će ovaj mehanizam zaista funkcionisati, kada se već ne primenjuju postojeći propisi koji bi mogli da spreče ovakvo ponašanje.