Pregovarački proces sa Evropskom unijom u okviru Poglavlja 23

0

Pregovori o pristupanju sa EU započeli su 21. januara 2014. godine. Sami pregovori znače usvajanje pravnih tekovina EU koji se odvijaju kroz 35 poglavlja. Jedno od najvažnijih pregovaračkih poglavlja, poglavlje 23, koje je otvoreno među prvima,  18. jula 2016. godine, a ima praksu zatvaranja na samom kraju pregovora, stalno je pod budnim okom Brisela.

U emisiji RTS-a serijala ‘Pravo na pravo’,  koja za osnovnu temu ima poglavlje 23, i ceo proces sprovođenja reformi, menjanja pravosudnog sistema i benefita koje građani od toga imaju, govorili su između ostalih predstavnici pravosudnog sistema, vlasti i strukovnih udruženja. Direktor YUCOM-a i koordinator Radne grupe za poglavlje 23, Milan Antonijević,  je kao gost u emisiji govorio o procesu reformi koje podrazumeva sam proces pregovaranja i o ključnim problemima od kojih pati srpsko pravosuđe već duži niz godina. Izveštaj Evropske komisije naglašava da je uzrok problema dužina trajanja postupaka i opterećenosti sudija. Radi poboljšanja efikasnosti, transparentnosti i celovitosti  postupka od izuzetne važnosti je razvijati sistem  e-pravosuđa, obezbediti dostupnost pouzdane i ujednačene pravosudne statistike kao i uvođenje sistema za praćenje trajanja sudskih postupaka. Kolika je neproporcionalna opterećenost sudija  govori i podatak da 13 % sudija viših sudova u građanskoj materiji Srbije rešava gotovo 65 % predmeta.  Milan Antonijević je objasnio da Srbija u ovom trenutku nema merenje težine predmeta, što  bi omogućilo praćenje da li su sve sudije ravnomerno opterećene, i da nije svejedno da li sudija dobija deset predmeta koji imaju veliki broj svedoka ili deset predmeta koji se mogu završiti na jednom ročištu. Ono što je očigledno jeste da nije napravljena ravnomerna raspodela predmeta koja bi omogućila efikasnost u radu, i to najbolje poznaju građani koji zbog velikih zakašnjenja čekaju i po deset godina na presude.

Što se tiče borbe protiv korupcije, Evropska komisija je u svom izeštaju navela da je u daljem procesu reformi važno revidirati krivična dela protiv privrede u Krivičnom zakoniku, osigurati nezavisna, delotvorna i specijalizovana tela za istrage i krivično gonjenje, posebno kroz predlaganje i sprovođenje mera za jačanje nezavisnosti svih istražnih i pravosudnih organa koji se bave istragama korupcije, kako bi bili delotvorno zaštićeni od političkog pritiska. Milan Antonijević je dodao da kada se analizira pravno stanje, lako se uočava da ima veoma malo presuda za krivična dela korupcije, i da se u praksi veoma često poseže za institutom zloupotrebe službenog položaja, koji predstavlja jedan vrlo rastegljiv institut pod kojim se mogu obuhvatiti i oni slučajevi koji se u Evropi shvataju kao korupcija, i oni koji to nisu. On smatra da su sadašnji krivično procesni  zakoni  usavršeni i da poseduju nove mehanizme koji omogućavaju da se suđenja ubrzaju. Takođe, danas je tužilačka uloga mnogo aktivnija, što podrazumeva da se može govoriti o priznanju krivice i o načelu oportuniteta koji pokazuju svoje rezultate u praksi. Medjutim kako je u novom sistemu uloga tužioca ključna, jedan od velikih problema koji se javlja jeste problem hijerarhije, gde tužioci smatraju da je njhova uloga da zastupaju interese države, pa je iz takvog razumevanja funkcije nemoguće da se stave u poziciju koja bi bila nezavisnija.

Ono što je uvedeno kao potpuno nov mehanizam u borbi protiv korupcije jeste Strategija o istragama finansijskog kriminala, koja za istraživanja poreskih utaja, pranja novca i drugih koruptivnih dela, podrazumeva formiranje specijalizovanih odeljenja u višim tužilaštvima i apelacionim sudovima. Milan Antonijević je objasnio da je to od velikog značaja, jer kada se analiziraju  sva suđenja, vidi se da je  sudska praksa uglavnom takva da sudije u potpunosti svoju veru poklanjaju veštacima, i da se u tome vidi nedostatak ekonomskih znanja sudija i tužilaca, a jedino su sudije ti koji sami moraju donositi sopstveni sud.

Što se tiče kaznene politike, izveštaj Evropske komisije govori da su pravosudne presude još uvek retke i da u slučajevima visoke korupcije postoji opasnost od političkog mešanja. U tu svrhu su potrebni dalji napori kako bi se uspostavila evidencija istraga, krivičnog gonjenja i pravosudnih presuda u slučajevima korupcije, uključujući i slučajeve visoke korupcije. Takođe je potrebno ojačati  nezavisnost svih istražnih i pravosudnih organa koji preduzimaju istražne radnje u oblasti koruppcije.

Prema podacima za period od 2006. do 2012. godine, podignuto je gotovo sedam hiljada optužnica za korupciju od čega je presudama završeno tek pola, dok su najveći predmeti koji su ujedno i medijski propraćeni, jer se radi o tajkunima i ljudima iz političke strukture, ostali nerešeni. Milan Antonijević je zaključio da je takvo stanje odgovornost svih onih koji su u sistemu. Iako  je zbog podele vlasti najveći teret na samoj sudskoj vlasti, takođe  i svi oni koji opstruiraju i iznose na neki način  podatke  u javnost, od političara i predstavnika izvršne vlasti moraju da preuzmu sopstvenu odgovornost što neka suđenja  traju dugi niz godina.

Share.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.