SAZNAJEMO! KO ĆE MORATI DA PLATI KAZNU AKO ŽENSKOG VOZAČA NE NAZOVE VOZAČICA: Sve o novom zakonu koji je stupio na snagu

0

Jezička ravnopravnost izazvala je brojne polemike u javnosti.

Nakon što je Skupština Srbije usvojila Zakon o rodnoj ravnopravnosti i izmene Zakona o zabrani diskriminacije, dodate su i odredbe o ravnopravnosti jezika. Dok jedni smatraju da ova pravila garantuju ista prava žena i muškaraca, drugi smatraju da novi zakon zapravo uništava srpski jezik.

Iako Srbija na papiru ima novi zakon, ali mnogi se pitaju kakva su pravila u praksi. Ko će zapravo morati da koristi izraze advokatica, borkinja, vatrogaskinjafilološkinja, a ko će zbog nepoštovanja dobiti predviđenu novčanu kaznu od 50.000 do dva miliona dinara, pitali smo pravne stručnjake.

DIPLOME, SVEDOČANSTVA I UDŽBENICI

Ono što prvi put zakon uspostavlja kao obavezu u Srbiji, jeste upotreba rodno osetljivog jezika u službenoj komunikaciji. Sada se prvi put rodno senzitivni jezik propisuje zakonom, a obaveza se odnosi na državne i obrazovne institucije.

“Zakon deklarativno propisuje da su državni organi obavezni da koriste rodno senzitivni jezik. Ipak, samo kada se radi o oblasti obrazovanja, greške u rodno senzitivnom jeziku predstavljaće prekršaj. To znači da se u udžbenicima, diplomama, svedočanstvima i ostalim dokumentima u obrazovnim institucijama, rodno osetljiv jezik mora koristiti. To znači da će, recimo, da diplomi sa Pravnog fakulteta, za žensku osobu morati da piše pravnica, umesto pravnik. Sve ovo neće biti primenjeno odmah, već u roku od tri godine”, kaže za MONDO, MIlena Vasić, advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM.

Nikola Pantelić iz Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, kaže za MONDO da se ovim zakonom omogućava se da koristi određena terminologija, kao i da svako sebe označava kako god se smatra da je ispravno.

“Problem je što se nameće obaveza ostalim građanima, pod pretnjom kaznene norme i novčane kazne, da na isti način koriste tu terminologiju. Ako je pojedinci ne bi koristili, mogli bi da budu sankcionisani. Možemo zamisliti da određeni državni organi ne koriste određenu terminologiju, koja nije u skladu sa duhom njihovog jezika, što bi dovelo do masovnih podnošenja tužbi, opteretilo bo sudstvo i prisilno uvelo u u potrebu takvu terminologiju”, kaže Nikola Pantelić.

OGRANIČAVANJE SLOBODE GOVORA?

Prema njegovim rečima, visoki savet sudstva burno je regovao na neke odredbe Zakona o diskriminaciji, kojim se Zakonom o ravnopravnosti dupunjuje. Kritika je nastala zbog suprotnosti sa drugim propisima, jer se “na mala vrata uvodi verbalni delikt, koji ograničava slobodu mišljenja i govora, koje su zagarantovani ustavom”.

“Inače, razlog zbog kojeg smo doneli propis o ravnopravnosti je neusaglašenost prethodnih propisa i zakona sa pravnim tekovinama EU, međunarodnim ugovorima i odredbama direktiva Evropske komisije i Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, zatim Istanbulske konvencije i Konvencije saveta Evrope. Nastavak borbe protiv nasilja nad ženama nastavlja se ovim novim zakonom. Evropski put Srbije je odavno određen, a on podrazmeva mnoga prava i obaveze. Kada ulazite u nekou porodicu, po pravilu prihvatate i njene tekovine, a tek kasnije možete i sami da sudelujete. Upravo u takvoj poziciji se nalazi Srbija”, kaže on.

ŠTA JE RODNO OSETLJIV JEZIK ZAPRAVO?

Gordana Čomić ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, nakon prihvatanja 17 amandmana i usvajanja Zakona rekla je da nema nikakvog nametanja, da za sada ona može biti “ministarka“ ili “ministrica“, a ako Odbor propiše drugačije, ona će to poštovati. Ona poručuje i da jedino Odbor za standardizaciju srpskog jezika može da odluči o nazivima zanimanja u ženskom rodu, ali kako kaže, oni to još nisu uradilI.

Inače, Srbija je do sada imala samo mišljenja ili preporuke pojedinih tela poput Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Koordinacionog tela o ovom pitanju. Prvi put se sada rodno senzitivni jezik propisuje zakonom.

Inače, kako se navodi u zakonu, rodno osetljiv jezik je i “sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, uključujući promene mišljenja, stavova i ponašanja u okviru jezika kojim se služe u ličnom i profesionalnom životu“.

Kaznene mere Zakona o rodnoj ravnopravnosti odnosiće se na prekršaje organa javne vlasti, poslodavaca, osiguravajućih društava, medija, političkih stranaka, sindikalnih udruženja. Shodno odredbi koja bude prekršena, kazne će se kretati od 50.000 do 2.000.000 dinara, odnosno 5.000 do 150.000 dinara.

A tačan spisak zanimanja u ženskom rodu pogledajte OVDE.

Izvor

Share.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.