Slučaj iz Vidovdanske ulice samo jedan u nizu: Šta se desilo sa stanarima iz Dubljanske i Dositejeve

0

 

Rušenje zgrade u Vidovdanskoj ulici u Beogradu samo je jedan u nizu incidenata na gradilištima u kojima su stanari ostali bez svojih domova. Stanari iz Vidovdanske, koji su danas svedočili daljem urušavanju svojih stanova, smešteni u hotel “Slavija” čekaju rasplet situacije i trajno rešenje njihovog stambenog pitanja.

Međutim, slični primeri iz prošlosti ukazuju da rešavanje problema poput ovog iz Vidovdanske ulice ume da traje godinama.

Takav je slučaj od pre 13 godina kada je gradilište u Dubljanskoj ulici na Vrača bukvalno progutalo četiri kuće. Ili slučaj u Novom Sadu, gde se pre tri godine u Dositejevoj ulici srušio deo zida zgrade, a 12 stanara ostalo bez svojih domova. Kao i u slučaju Vidovdanske, zid se srušio tokom kopanja temelja za novu zgradu na parceli pored.

Za stanare Vidovdanske ulice u Beogradu možda postoji tračak nade jer su im na sastanku sa gradskim ombudsmanom Mirkom Valjarevićem ponuđene tri opcije za rešenje problema u kojem su se našli posle urušavanja objekta u kojem su živeli, a zbog radova na susednom placu. Dok stanari iz Novog Sada i iz Dubljanske ulice još ne vide rešenje za svoje probleme.

Kako su rasplateni ovi slučajevi?

Investitor iz Dubljanske osuđen, građani nisu obeštećeni

U Dubljanskoj ulici na Vračaru, pre 13 godina dogodio se scenario sličan onom u Vidovdanskoj. Zbog kopanja temelja za izgradnju stambene zgrade na susednoj parceli, urušile su se četiri kuće. Stanari su evakuisani u hotel Slavija dok je Sandra Popović, jedna od stanara, sa svojom porodicom nastavila da živi u kući koja se samo nakrivila.

Tako je bilo do 2011. kada su odlukom Građevinske inspekcije zbog bezbednosti kuću morali da napuste.

“Od tada, punih deset godina živimo u iznajmljenom objektu gde plaćam kiriju i račune. To isto radimo i za kuću u kojoj smo živeli jer nijedan državni organ nije hteo da nas oslobodi računa i poreza”, kaže za Euronews Srbija Sandra Popović iz Dubljanske ulice i dodaje da se za odštetu bore na sudu.

Ove godine doneta je prvostepena presuda, a nakon uloženih žalbi čeka se odluka Apelacionog suda.

Investitor iz Dubljanske ulice je osuđen na tri godine zatvora, na koliko je dobio i zabranu da gradi. Stanari do danas nisu obeštećeni.

Sandra Popović poručuje komšijama iz Vidovdanske ulice da čuvaju svaki papir, od projekta, dozvola za gradnju, do toga ko je to potpisao, jer kako navodi, ti papiri pokazuju ko je šta radio.

U međuvremenu se ništa nije promenilo. Nekadašnje gradilište do danas stoji netaknuto.

Komitet pravnika Jukom zastupao je oštećene građane iz Dubljanske ulice koje su pre 13 godina ostale bez krova nad glavom.

Katarina Golubović iz Jukoma kaže da ima puno problema ali da do epiloga može da se dođe samo organizovanom akcijom jer stanje u pravosuđu nije na zavidnom nivou.

“U konkretnom slučaju investitor je krivično osuđen, čak su i porodice dobile presudu kojom je on bio obavezan u krivičnom postupku da delom naknadi štetu. Međutim, iako je bilo zabranjeno otuđenje njegove imovine, to se u međuvremenu desilo, tako da ta presuda nikada nije mogla da bude izvršena. To je prvi problem, jer smo imali zloupotrebu”, navodi Katarina Golubović.

Ona je navela da je krenuo i parnični postupak jer nisu uspeli pregovori sa gradskom vlašću.

“Porodice su imale puno sastanaka sa gradskim vlastima, ali sastanci nisu urodili plodom. Zato je komitet pravnika sa ostalim advokatima zastupao i pokušao da dođe do odgovornih u ovoj situaciji. Pored izvođača i investitora tužen je i grad Beograd. Upravo taj proces, proces u kojem su porodice trebale da nadoknade štetu, traje 11 godina. U Srbiji postoje neki novi pravni lekovi za suđenje u razumnom roku. Mi kao komitet pravnika smo koristili apsolutno sve“, objasnila je Golubović.

Sagovornica Euronews Srbija je objasnila da su sudovi rekli da je to složen predmet, kao i da nema odgovornosti ni sudova ni države za toliko trajanje procesa.

“Na kraju, Evropski sud za ljudska prava, koji je bio umešan u ovaj komplikovan slučaj je pomogao da se postupak bar donekle reši. Tako da su tužioci dobili prvostepenu presudu. Evropski sud je uticao na to da porodice i država sklope poravnanje da se dođe do utvrđenja prve povrede, suđenja u razumnom roku“, navodi Katarina Golubović.

Ona je istakla da je prvostepenom presudom obavezan Grad, jer je došlo do toga da je bilo i falsifikovanih dokumenata i da je ceo proces izdavanja građevinske dozvole praćen određenim manjkavostima. Stoga, kako je rekla, bitno je da tužitelji čuvaju sve papire koje imaju kako bi mogli da dođu do toga ko je odgovoran za ovakav jedan slučaj.

Slučaj Dositejeva: Stanari i dalje bez nadoknade štete

U Novom Sadu se pre tri godine u Dositejevoj ulici srušio deo zida zgrade , tada je 12 stanara ostalo bez svojih domova.  Zid se srušio tokom kopanja temelja za novu zgradu na parceli pored.

Posle tri godine i dalje se ne nazire epilog priče. Jedina razlika u odnosu na 15. avgust 2018. godine kada su ostali bez krova nad glavom je što je na parceli pored nikla zgrada, gradi se drugi sprat.

Prilikom kopanja temelja za zgradu koja je trenutno u izgradnji došlo je do rušenja kompletnog zida stambenog objekta koji se nalazi pored. Iako spolja izgleda kao stambena kuća, u pitanju je više stanova, ukupno 12.

Svi stanari morali da napuste svoje domove,

Svi stanari su tada, po nalogu Građevinske inspekcije morali da napuste svoje stanove jer je procenjeno da nisu bezbedni za stanovanje. Tri godine kasnije se i dalje snalaze, neki od njih su i dalje podstanari, drugi su uspeli da se presele na neka druga mesta, ali činjenica je da epiloga ovog slučaja nema, budući da se vodi više parničnih postupaka i da nijedan nije završen.

Policijska uprava u Novom Sadu je još pre dve godine podnela krivične prijave protiv pet odgovornih lica. Taj krivični postupak je na samom početku jer se ročišta konstantno odlažu zbog nedolaska nekoga od okrivljenih.

Milijana Čudič sve ređe dolazi na staru adresu, podstanarka je već tri godine jer u svom stanu ne može da boravi. A budući da je većina stvari pokradena kroz rupu koja je dve godine stajala umesto zida, tu više nema šta ni da obilazi.

“Za mene se ništa nije promenilo, kada se rušio zid bila sam u svom stanu. Ne znam, šta da kažem, jako je teško. Niko ništa ne rešava i sve stoji kao što je bilo“, kaže Milijana.

Danas je jedina razlika što iz svog stana,osim rupe, vidi zid nove zgrade. Na parceli pored, pre godinu dana isti investitor počeo je da zida. Tereti se da je ugrozio 12 stanova. Kada je u avgustu 2018. godine počeo da kopa temelje, nije imao građevinsku dozvolu. U međuvremenu je sa još četvoro ljudi dobio krivičnu prijavu ali ubrzo i dozvolu da gradi. Zbog toga su stanari tužili Gradsku upravu za urbanizam.
Tanja Arsić, advokat stanara, kaže da država sa jedne strane goni ovakve investitore, dok sa druge imamo presedan da neko ko je nezakonito izvodio radove, bez građevinske dozvole naknadno dobije dozvole i praktično mu se legalizuje sve što je radio nelegalno.

Suđenje i dalje na početku

U međuvremenu, suđenje osumnjičenima za krivično delo protiv opšte sigurnosti nije se pomaklo od početka.

Milijana kaže da se investitor svaki put  pojavi na sudu kao da ništa nije uradio i dodaje da im “nikada ništa nije ponudio“.

Da je Astra plan dao više ponuda stanarima ali da su oni sve odbijali zbog nedostatka poverenja kaže pravni zastupnik investitora Strahinja Selaković.

“Već u januaru naredne godine organizovan je sastanak sa stanarima i njihovim pravnim zastupnicima. Ponuđena su konkretna rešenja sa predlozima ugovora, ali da bi investitor to uradio, on mora da dobije saglasnost stanara porušenog objekta, što oni odbijaju“,navodi Selaković .

S druge strane, investitor stanarima nikada nije dao tražene bankarske garancije niti se ponudio da im plati kiriju, poručuju u Dositejevoj.  U gradu navode da su brinući o svojim građanima brzo reagovali i obezbedili im privremeni besplatni smeštaj u dva hotela i da im bez prekida isplaćuju po 110. 000 dinara pomoći za šestomesečnu kiriju.

“Sad sam morala da nosim 30 dokaza da sam podstanar i da ne živim ovde iako znaju da svaki put podnosim zahtev u Centru za socijalni rad. Oni dolaze da provere da ne živim tu. Uplate kasne i po tri meseca“, tvrdi Milijana.

Izvor

Share.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.