Tvdnje o ugroženosti statusa Zaštitnika građana dovode javnost u zabludu

0

Zaštitnik građana o odloženoj potvrdi svog statusa (saopštenje na zvaničnom sajtu institucije: ombudsman.rs, 29.01.2021. godine)

„Tvrdnje nekoliko udruženja građana o ugroženosti statusa institucije Zaštitnika građana predstavljaju nestručno tumačenje procedure jedne mreže za zaštitu ljudskih prava i dovode javnost u zabludu“.

„Potkomitet za akreditaciju odlučuje da odloži procenu rada Zaštitnika građana Republike Srbije za godinu dana”, navedeno je u dokumentu „Izveštaj i preporuke sa elektronske sednice”; inače, sednice održane krajem prošle godine.

Na tu odluku su nevladine organizacije u Srbiji skrenule pažnju domaće javnosti.

Odlukom Potkomiteta za akreditaciju Globalne alijanse nacionalnih institucija za ljudska prava (GANHRI), Zaštitniku građana – kao nacionalnoj instituciji za ljudska prava u Republici Srbiji, po prvi put je odložena potvrda najvišeg „A” statusa u pogledu pridržavanja Pariskih principa”,  saopštili su Beogradski centar za ljudska pravaKomitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava i Crta.

Odluka je donesena na osnovu analize rada institucije u periodu od 2015. do 2019. godine i pridržavanja Pariskih principa (međunarodno usvojenih merila prema kojima se akredituju nacionalne institucije za ljudska prava).

Nevladine organizacije zaključile su iz pomenutog  dokumenta da je „ugrožen međunarodni status Zaštitnika građana zbog odstupanja od međunarodnih principa funkcionisanja nezavisnih institucija za ljudska prava”.

Dan nakon što su se navedene organizacije oglasile saopštenjem, odgovorio je Zaštitnik građana Zoran Pašalić, takođe saopštenjem. „Da bi se nešto tvrdilo, mora se ponešto i znati, nestručno tumačenje dovodi javnost u zabludu”, piše na zvaničnom sajtu institucije.

Istinomer je proverio tačnost tvrdnji iznesenih u Pašalićevom odgovoru.

Dovođenje javnosti u zabludu

 

Pašalić, dakle, kaže da nekoliko udruženja građana dovodi javnost u zabludu.

Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava tvrdi da je sve što je saopštilo više organizacija zasnovano na Izveštaju GANHRI i da je to lako proveriti.

Mi smo u našem saopštenju ponudli linkovan izveštaj Potkomiteta. Sve što piše u saopštenju može da se proveri klikom na taj izveštaj. Nismo mi ništa smislili, već to piše u zvaničnom dokumentu”, navodi Ilić i ukazuje na to da se Zaštitinik građana nije pozvao ni na jednu činjenicu iz Izveštaja, već je neke i pogrešno interpretirao.

Na primer, Pašalić odlaganje potvrde statusa predstavlja kao nužan korak, što nije tačno.

U saopštenju Zaštitnika građana kaže se: „Institucija Zaštitnika građana Republike Srbije u alijansi GANHRI trenutno ima najviši status, a provera „A” statusa, koja se inače vrši svakih pet godina za sve članice alijanse sa „A” statusom, odložena je za oktobar 2021. godine.

Vladica Ilić ima, ipak, drugačije objašnjenje.

Odlaganje akreditacije je korak koji se obično koristi kada Potkomitet nije uveren da nacionalnoj instituciji treba reakreditovati „A“ status, pa joj se ostavlja neko vreme za rešavanje identifikovanih problema pre nego što – u slučaju njihovog neotklanjanja – status bude snižen u „B“. Ukratko rečeno, ukoliko Zaštitnik građana ne popravi svoj rad, dobiće status „B“ krajem godine”.

Proverom u Izveštaju, Istinomer je ustanovio da se akreditacija ne vrši za sve institucije u isto vreme; u poslednjoj „turi” u kojoj je bila i Srbija, institucija naše zemlje je jedina kojoj je odloženo ponovno akreditovanje na godinu dana.

Najviši status su na istoj sednici obnovile i za narednih pet godina zadržale institucije iz: Albanije, Čilea, Litvanije, Mauritanije, Slovenije i Holandije, dok su status A dobile one iz Obale Slonovače i Estonije.

 

Nestručnost i neznanje?

Da bi se nešto tvrdilo, mora se ponešto i znati”, glasi početak Pašalićevog obračuna s nevladinim organizacijama, za koje je više puta u odgovoru rekao da su nestručne.

Međutim, od četiri organizacije koje su potpisale saopštenje, tri su sarađivale s institucijom Zaštitnika građana u aktivnostima vezanim za Nacionalni mehanizam za prevenciju torture (NPM), a nakon što je Beogradski centar za ljudska prava izašao iz NPM-a, dve (A11 i YUCOM) i dalje sarađuju sa Zaštitnikom.

Danilo Ćurčić iz Inicijative A11 kaže da je zanimljivo kako su nakon konkursa koji je sprovela institucija Zaštitnika primljeni u NPM, što bi trebalo da znači da su stručni.

U junu 2020. smo bili dovoljno stručni da nas izaberu za Nacionalni mehanizam za prevenciju torture, da bismo posle ovog saopštenja od prošle nedelje postali nestručni”, kaže Ćurčić.

S njim je saglasan i naš sagovornik iz Beogradskog centra.

On izabere ta udruženja da s njima sarađuje, a onda ih u saopštenju okarakteriše kao nestručna, maliciozna, marginalna”, primećuje Vladica Ilić.

Neprikosnoveno poverenje

Pašalić se poziva i na „neprikosnoveno” poverenje građana Srbije u instituciju koju on vodi.

„Višestruko povećan broj obraćanja građana u 2020. godini pokazuje neprikosnoveno poverenje koje građani Srbije imaju u ovu instituciju”

No, iako je 2020. godine zabeležen skoro dvostruko veći broj kontakata s građanima i njihovih pritužbi, takva računica se zasniva na zloupotrebi činjenica. Zoran Pašalić postao je Zaštitnik građana 2017. godine.

Po statistici na sajtu Ombudsmana, jasno se vidi da u odnosu na brojeve ostvarene pre 2017. nema pomaka.

Na primer: obraćanja građana je 2020. godine bilo oko 13 hiljada, 2019. sedam i po hiljada, a 2018. oko šest i 2017. godine oko osam hiljada. Pre Pašalićevog mandata zabeleženo je – 2016. oko 12 i po hiljada, 2015. više od 14.800, 2014. godine 17 hiljada, dok 2013. godine taj broj iznosi 18.499.

Skor okončanih pritužbi je u 2015. i 2016. godini iznosio po nešto više od šest hiljada, dok ih je 2020. bilo 4.339.

Neprikosnoveno poverenje, po rečima Pašalića, potvrđuje i „istraživanje iz decembra prošle godine, urađeno u saradnji sa Timom Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji; po tom istraživanju, poverenje građana u Zaštitnika građana (26 odsto) je tri puta veće nego u udruženja građana, kolokvijano nazvana nevladine organizacije (8 odsto)”.

Nije, međutim, rekao da se poziva na podatke iz istraživanja koje je sprovelo upravo udruženje koje je nazvao nestručnim.

Naime, istraživanje javnog mnjenja pod nazivom „Ljudska prava u očima građana i građanki Srbije“ su s Timom Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji radili Beogradski centar za ljudska prava i agencija IPSOS.

Pitanje je glasilo:  „Ako bi neko vaše ljudsko pravo bilo povređeno, kome biste se prvenstveno obratili da vas zaštiti?

Tačno je da se za Zaštitnika građana opredelilo 26 odsto ispitanika, za nevladine organizacije osam odsto, ali zanimljivo je da je policija dobila oko 25 odsto, a na primer predsednik Srbije, kao i nevladine, osam odsto.

Vladica Ilić smatra da nevladine organizacije ne mogu i ne treba da se takmiče s institucijom Zaštitnika građana.

Neprikosnovno poverenje znači da neko ima 80,90 odsto poverenja. Na primer da je na pitanja: „Da li ste se obraćali Zaštitniku“ i „Kakva su vam iskustva iz obraćanja ombudsmanu“ najveći broj građana odgovarao pozitivno ili na skali izabrao najviše ocene. Ne treba zaboraviti da je istraživanje o stanju ljudskih prava iz 2019. godine pokazalo da na pitanje: „Da li možete da navedete jednu nezavisnu instituciju koja se bavi zaštitom ljudskih prava“, čak 72 odsto ispitanika nije znalo da navede nijednu“.

Zbog svega navedenog, odgovor Zaštitnika građana na saopštenje „nestručnih“ nevladinih organizacija Istinomer ocenjuje kao – zloupotrebu činjenica.

Izvor

Share.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.