Vasić: Stvoreno nepoverenje između građana i vlasti

0

Jukomova analiza narušavanja slobode mišljenja i medija tokom vanrednog stanja

Sloboda mišljenja i izražavanja u prvih mesec dana vanrednog stanja, bila je pogođena pre svega kroz procesuiranje za krivično delo izazivanje panike i nereda, dok su različite, često menjane odluke Vlade o informisanju rezultirale pritiscima na medije, hapšenjem novinara i cenzurom, ustanovljeno je u analizi Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom), koja se bavi ograničavanjem pomenutih prava i sloboda tokom vanrednog stanja uvedenog zbog pandemije kovida 19, kao i ocenom usaglašenosti aktivnosti svih grana vlasti sa principima vladavine prava.

Krivično delo izazivanja panike i nereda regulisano je Krivičnim zakonikom, koji za počinioce predviđa kaznu zatvora od tri meseca do tri godine, ili od šest meseci do pet godina, ukoliko je delo učinjeno putem sredstava javnog informisanja.

Za vreme trajanja vanrednog stanja, međutim, doneto je obavezujuće uputstvo republičkog javnog tužioca kojim je propisano hitno postupanje u slučajevima određenih krivičnih dela, između ostalog i navedenog.

„Za ovo krivično delo, uglavnom su procesuirani građani koji su putem društvenih mreža širili takozvane lažne vesti, ali je uhapšena i zadržana jedna novinarka pod sumnjom da je učinila ovo krivično delo tekstom o nedostajućoj zaštiti za zaposlene u Kliničkom centru Vojvodine. U pojedinim slučajevima zbog ovog krivičnog dela, određivan je i pritvor, a svakodnevno smo i kroz zvanična saopštenja MUP-a imali prilike da budemo obavešteni o ovim hapšenjima“, navedeno je u analizi.

Ključno sporno pitanje kod postupaka koji se odnose na ovo krivično delo, dalje se navodi, jeste nemogućnost da se utvrde njegove posledice, kao bitan element krivičnog dela, naročito ako je učinjeno putem društvenih mreža.

Ovaj argument poslužiće i pojedinim predstavnicima vlasti kao opravdanje za različit tretman medija, onih koji su naklonjeni i onih kritički nastrojenih prema vladajućoj stranci.

Tako će pisanje tabloida, koji su prednjačili u širenju lažnih vesti i panike ostati nekažnjeno, dok će pritisak na nezavisne medije kulminirati hapšenjem novinarke Ane Lalić.

– Jasno je da je sama svrha krivičnog kažnjavanja bila takva da je određena ponašanja bilo neophodno sankcionisati, naročito ona koja se odnose na širenje lažnih informacija o epidemiji, ali to nije bilo urađeno na jedan sistematski način, već više stihijski. Što se same slobode medija tiče, bilo je više problema, napada na medije, napada javnih funkcionera u javnom prostoru, pokušaja da se cenzuriše sloboda izražavanja kroz zaključak Vlade o centralizaciji informisanja, ali i selektivnost u dodeli akreditacija za novinare, navodi Milena Vasić iz Jukoma, jedna od autorki istraživanja.

Ona dodaje i da se veliki broj novinara u unutrašnjosti žalio na diskriminaciju pojedinih medija, kada su im informacije uskraćivane od organa vlasti. Osim hapšenja novinarke Ane Lalić, ona je istakla i privođenje kamermana i novinara Zrenjaninske KTV, kojima je oduzeta oprema.

Vasić naglašava da je posebno aktuelno pravo građana na obaveštenost, jer je stvoreno je veliko nepoverenje između građana i države.

– Zbog toga smo se uopšte i opredelili da se bavimo pitanjem medija i slobode izražavanja. Nepoverenje u zvanične informacije se pokazalo opravdano, što se pokazalo objavljivanjem BIRN-ovog teksta, koji niko nije demantovao. Ta vrsta slobode je značajna jer direktno diktira kako će se građani ponašati u odnosu na epidemiološku situaciju, kaže Vasić.

Državni funkcioneri se tokom vanrednog stanja nisu uzdržavali od ciljanog napada na pojedine medije, a predsednica Vlade Srbije je gostujući na nacionalnom javnom servisu otvoreno izjavila da pojedini novinari ,,šire laži“.

Optužbe

„Zbog napada na dnevni list Danas od strane predsednice Vlade oglasila se i Medijska organizacija jugoistočne Evrope. Ministar odbrane Aleksandar Vulin optužio je glavnog urednika nedeljnika „NIN“ za napade na predsednika države kao i na druge novinske redakcije, ali i da namerno otežava borbu države sa korona virusom. Brojne napade od strane predsednika Republike i ostalih državnih funkcionera, ali i medijskih kuća kojima se javni funkcioneri često pojavljuju kao gosti u emisijama zabeležila je platforma nevladinih organizacija „Tri slobode“. Ova platforma u svom izveštaju navodi da su provladini tabloidi i portali „Informer“ i „Kurir“, kao i televizija „Pink“ nastavili svoju kampanju protiv medijskih kuća i novinara koji su izveštavali sa konferencija za medije Kriznog štaba ili obraćanja najviših državnih predstavnika. Okidač za ovakve napade bila su pitanja o uzrocima malog broja testiranih osoba u Srbiji, pojave slučajeva zaraze u bolnicama, kao i pitanja da li vlast koristi vanredno stanje kako bi se obračunala sa nezavisnim medijima.

Izvor

Share.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.