Predsednica YUCOM-a Katarina Golubović izjavila je u četvrtak 16. novembra u Beogradu da je odluka da civilni sektor uđe u institucije Evropske unije procena kredibiliteta tog sektora koji deli vrednosti Evropske unije.
Odabrani predstavnici nevladinog sektora Srbije od 1. januara 2024. učestvovaće u savetodavnim i drugim aktivnostima Evropskog ekonomskog socijalnog saveta (EESC).
EESC je briselska institucija koja okuplja sindikate, poslodavce i civilno društvo, ali nema formalnu moć. To je prva institucija EU koja je pokrenula takvu inicijativu i otvorila vrata zemljama kandidatima olakšavajući im postupnu i konkretnu integraciju u EU.
“Ušao je civilni sektor, to je jasan znak da su vrednosti koje proklamuje civilni sektor svakodnevno prepoznate od Evropske unije i uvažene kao one koje treba da se poštuju i između ostalog se poziva država Srbija da zaštiti taj civilni sektor u svome delovanju”, rekla je ona na konferenciji za medije.
Golubović je dodala da civilni sektor ima kredibilitet i kod građana Srbije i u Evropskoj uniji.
“Mi ćemo biti u poziciji da u formalnom obliku dajemo svoj glas i informaciju šta se dešava po pitanju određenih politika u Srbiji, ali sa druge strane ćemo imati priliku da čujemo šta se dešava u zemljama EU i da učimo kako sve te standarde ispuniti da odgovaraju potrebama građana”, rekla je ona.
Potpredsednik EESC-a Laurenciu Plosčanu (Laurenţiu Plosceanu) je na pitanje novinara kako će ova odluka uticati na evrointegracije Srbije, s obzirom da komitet nema formalnu moć, rekao da je reč o diplomatiji civilnog društva.
“Nije toliko vidljivo, nećete nas videti na malim ekranima, ali stvari se pokreću. Nismo sami, a institucije, to moram da potvrdim, dosta obraćaju pažnju na kvalifikovane poruke koje prikupljaju predstavnici civilnog društva, jer na kraju dana svaku političku avanturu validiraju građani, ako nije tako trebaju nam novi političari, ali građani će ostati isti”, rekao je on.
Dodao je da je komitet u stalnoj komunikaciji sa Evropskim parlamentom, Evropskom službom za spoljne poslove, ali i ambasadorom EU u Srbiji Emanuelom Žofreom, srpskom ambasadorm u Briselu i zainteresovanim stranama poput Miroslava Lajčaka.
Golubović je komentarišući različite poglede predstavnika vlasti i civilnog sektora na Izveštaj Evropske komisije o napretku, rekla je da civilni sektor čita i prenosi ono što piše.
“Bavimo se apsolutno svakom ocenom, procenom, kritikom, komentarišemo i ono što je dobro i što je loše. Mislim da je to pravi način da građani mogu da steknu utisak ko zapravo kredibilno govori o izveštaju o napretku Srbije ka EU”, rekla je Golubović.
Dodala je da političari imaju interes da prezentuju svoje rezultate boljim nego što jesu, s obzirom da idu i izbori.
Istakla je i da je Izveštaj sve detaljniji, a da za to nisu zaslužni samo službenici Evropske komisije već i organizacije civilnog društva.
Plosčanu je rekao da Izveštaj ima neke pozitivne dimenzije te da postoji šansa da budu istražene.
U Beogradu će sutra biti održan sastanak Zajedničkog konsultativnog odbora između Srbije i Evropske unije (JCC), platforme uspostavljene između EESC i srpskog civilnog sektora.
Godišnje se održavaju dva sastanka JCC, jedan u Briselu i jedan u Beogradu.
“Srbija mora da definiše jasna pravila, pravac i da sprovede neophodne reforme. Nismo ovde da podučavamo, već da slušamo, da ponudimo iskustvo zemalja članica i sa evropskog nivoa i da ponudimo mogućnost da ne ponavljate naše greške”, rekao je Plosčanu.
Dodao je da je civilno društvo osnovni oslonac za demokratiju koja nije garantovana, već se mora braniti.
“Vidite razvoj događaja u Ukrajini, drugim delovima sveta, ali i u Evropi, nekoliko članica se suočava sa političkom autokratijom, na duge staze to može biti problem. Za mesec dana vam slede izbori, nadam se da će građani izaći, molim vas pogledajte šta se dogodilo u Poljskoj, velika izlaznost je dobar recept za bolji rezultat”, rekao je on.
