Zaštitniku građana Zoranu Pašaliću uveliko istekao mandat: Ko i zašto koči izbor novog ombudsmana?

0

Iako je aktuelnom zaštitniku građana Zoranu Pašaliću istekao mandat još u julu ove godine, Skupština Srbije do danas nije raspisala konkurs za novog ombudsmana, a to je u svom izveštaju konstatovala i Evropska komisija.

Pavle Grbović, zamenik predsednika Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kaže za Danas da će pitanje izbora novog ombudsmana pokrenuti na narednoj sednici odbora.

– Zahtevaću i utvrđivanje odgovornosti svih onih zbog kojih zbog kojih već tri meseca imamo protivpravno stanje u okviru institucije čija je suština da se bavi poštovanjem i zaštitom prava, rekao je Grbović.

Sa druge strane, Zoran Pašalić, aktuelni zaštitnik građana, ne vidi ništa sporno u tome što je i dalje na toj poziciji.

– Ko je pažljivo pročitao Zakon o zaštitniku građana zna da zaštitnik građana ostaje na funkciji do izbora novog. To vrlo jasno i precizno piše u članu 18. Nesporno je da je moja funkcija u ovom trenutku potpuno legalna, naglašava Pašalić.

Dodaje da nije njegov posao da određuje kada će odbor, odnosno kada će Skupština Srbije raspisati konkurs.

– Čim ga raspišu onda to ide svojim redosledom kako je to zakonom opisano, ističe Pašalić.

Na pitanje Danasa da li očekuje da mu parlament izglasa novi mandat, Pašalić kaže da očekuje da će konkurs biti raspisan u narednih mesec dana.

– Onda sledi cela zakonska procedura, pa će se izabrati onaj ko je najbolji, zaključuje Pašalić.

Ipak, predstavnici nevladinih organizacija sa kojima je Danas razgovarao imaju suprotna mišljenja o tome da li je Pašalić na tom mestu zakonito kao i da li su njegove odluke donete po zakonu.

Dok Vladica Ilić iz BG Centra za ljudska prava i Miloš Janković, bivši zamenik ombudsmana, smatraju da je Pašalić zakonito na tom mestu i da je za nastalu situaciju odgovorna Skupština Srbije, Katarina Golubović iz JUKOM-a i Maja Stojanović iz GI ističu da je aktuelni zaštitnik građana nezakonito na toj poziciji i da je to samo nastavak sistemskog urušavanja institucije ombudsmana u Srbiji.

Vladica Ilić pravni savetnik Beogradskog centra za ljudska prava, kaže da zaštitnik građana nastavlja da zakonito vrši dužnost i nakon isteka mandata zato što nije izabran novi.

– U suprotnom bi se dogodilo da sa krajem mandata građani ostanu bez ombudsmana. Međutim, to stanje treba da bude izuzetak i da traje kratko. Ovde se radi o propustu skupštine a ne samog ombudsmana, ocenjuje Ilić.

Ilić kaže da po zakonu najkasnije 180 dana pre isteka mandata treba raspisati konkurs za novog, pa je to možda bila obaveza i ranijeg saziva parlamenta.

– Novi saziv smo dobili ali nisam video da je to pitanje bilo na dnevnom redu. Novog ombudsmana vrlo je teško da možemo da dobijemo pre Nove godine. Dosta se zakasnilo i za to treba kritikovati i ukazati na neodgovornost parlamenta. Odgovornost je na predsedniku parlamenta on treba da raspiše javni poziv”, smatra Ilić.

On dodaje da aktuelni Zakon o zaštitniku građana dozvoljava Pašaliću i njegovim zamenicima da budu ponovo birani iako princip ponovnog izbora nije nešto što je preporučljivo, ali da su oni napravili izuzetak za sadašnjeg zaštitnika i njegove zamenike, pa postoji mogućnost da će novi ombudsman biti isti čovek.

Sa Ilićem je saglasan i advokat Miloš Janković, nekadašnji zamenik ombudsmana, koji ističe da je onaj ko je povredio zakon zapravo Skupština Srbije.

– Narodna skupština nije postupila u skladu sa članom 6 Zakona o zaštitniku građana i nije preduzela sve radnje koje su zakonom propisane u cilju izbora novog ombudsmana. Ovde nije pitanje legaliteta nego legitimiteta, zaključuje Janković.

Sa druge strane, Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava – JUKOM, ističe da je situacija da u inokosnom nezavisnom telu čelnik rukovodi iako je istekao mandat već postala redovna.

– U Srbiji se slično desilo i sa poverenicima za zaštitu ravnopravnosti i za slobodan pristup informacijama. Ono što se razlikuje od prošlih situacija jeste da Pašalić ne zahteva javno da se ovo nezakonito stanje što pre otkloni. Pravna nesigurnost položaja zaposlenih u instituciji i njihovih akata slabi i zaštitu prava građana od loše uprave. Sve je na tzv. čekanju, pa i zaštita građana, naglašava Golubović.

Da je situacija sa nezavisnim institucijama loša saglasna je i Maja Stojanović izvršna direktorka nevladine organizacije Građanske inicijative.

– Mislim da se nezavisne institucije permanentno ruše i mi smo imali i sa poverenikom za informacije i sa ombudsmanom situaciju gde su kasno izabrani, pa je bilo i u toku samog izbora problema jer nisu reagovali na bilo kakve uticaje od strane zainteresovane javnosti. Ne očekujem da će te institucije da prorade tako da budu nezavisne, ukazuje Stojanović.

Šta kaže Zakon o zaštitniku građana

Aktuelni Zakon o zaštitniku građana u članu 6 navodi da „predsednik Narodne skupštine raspisuje javni poziv svim zainteresovanim licima da se prijave za kandidata za Zaštitnika građana…“ i da se javni poziv objavljuje najkasnije 180 dana pre isteka mandata prethodnog Zaštitnika građana. U slučaju isteka mandata, piše u članu 18 istog zakona, „zaštitnik građana nastavlja da obavlja funkciju do stupanja na dužnost novog Zaštitnika građana“.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Danasova škola novinarstva“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje.

Izvor

Share.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.